U Novom Sadu je u nedelju, 7. oktobra 2007. godine, održan antifašistički marš. Učesnici ovog događaja obišli su spomenik Žrtvama racije koji je simbol Novog Sada i podsetnik na neke davne dane kada je rasna i verska pripadnost sa sobom nosila mogućnost bacanja pod led. Na povorku su, nedaleko od pomenutog spomenika, poletele kamenice iz pravca Doma vojske gde su bili okupljeni pripadnici takozvanog Nacionalnog stroja.

Nacionalni stroj je ''organizacija koja se zalaže za očuvanje srpskih vekovnih teritorija, ujedinjenje svih srpskih zemalja i očuvanje pravoslavlja'' kako ju je okarakterisala policija. Na siteu ove organizacije nalazi se program i statut, te načini komuniciranja između članova i saveti kako se ''boriti za ideju''. Vođa Nacionalnog stroja Goran Davidović pokušao je dva puta da za isti dan u istom terminu zakaže miting ove organizacije, ali je policija odbila njegove zahteve. Kamenice koje su poletele, hapšenja koja su nastupila (policija je privela 58 osoba) i sve polemike i rasprave koje su vođene posle nedeljnih događaja otvorile su mnoga pitanja ...

Ko je dozvolio pripadnicima Stroja da se okupe u Domu vojske (pivnica otvorenog tipa koja je, očigledno, odavno izgubila svoju svrhu postojanja), zašto nije bilo predstavnika svih političkih stranaka na antifašističkom maršu, da li je policija reagovala kako je trebalo, da li demokratija podrazumeva slobodu govora i za pripadnike organizacija koje propagiraju mržnju, netrpeljivost i neprihvatanje rasnih, verskih, kulturoloških i bioloških razlika? Ovakva situacija samo je doprinela još neverovatnijim prepucavanjima među političkim partijama u Srbiji (ko je bar jednom propratio sednicu Narodne skupštine, zna o čemu pričam). Apeluje se na određene ministre da podnesu ostavke, postavlja se bezbroj pitanja za skupštinskom govornicom, iznosi se prljav veš i opet se, kao po nepisanom pravilu, gubi osnovna ideja - mir, sloboda, jednakost i prihvatanje.

Da li je moguće da u samom svitanju XXI veka raspravljamo da li je u redu pustiti da se ideja o Srbima kao arijevskoj rasi razvija jer želimo demokratsko društvo. Da li je moguće da će neki predstavnici Vlade jedne zemlje okarakterisati pripadnike neofašističke organizacije kao ''decu od dvadesetak godina koja nikada nisu počinila akt fašizma''. Okay, bacanja pod led (za sada) nije bilo, ali jeste tuča i zavođenja straha. Treba li čekati krvaviji obračun i dozvoljavati da postavljanje granica među ljudima uzme maha ili u korenu saseći ideje koje nas unazađuju? Treba li nemo stajati i posmatrati čitavo ovo ludilo i svesno dozvoliti da se i ''protivničkim taborima'' razvija mržnja?

Inače, interesantno je da su među uhapšenima i 11 državljana Slovačke. Sa srpske granice je dan ranije vraćeno nekoliko državljana Poljske i Slovenije. Ovaj podatak baca svetlo na pitanje da li je Hitlerova ideja bliska većem broju ljudi koji svoju netrpeljivost prema Romima, Jevrejima, homoseksualcima i mentalno bolesnim osobama žele kao osnovu daljeg razvoja.

I najbitnije, da li ćemo takav način razmišljanja prihvatiti kao normalan?

Ili nam je ostala bar trunka zdravog razuma ...

FOTO: Reuters