Da je bilo onako kako su predstavnici kosovskih Srba najavili krajem marta, nakon igrokaza sa hapšenjem Marka Đurića, tog 20. aprila 2018. godine na Kosovu bi jednostrano, otprilike onako kako u Srbiji vole reći da je proglašena kosovska nezavisnost, bila proglašena tzv. Zajednica srpskih opština (ZSO), koju garantuje i Briselski sporazum, potpisan još prije pet godina.

Šta bi to u praksi značilo, da li i novi upad kosovske specijalne policije, znane kao ROSU, srećom pa nismo mogli saznati jer do samoproglašenja nije ni došlo. Odluka je odložena na tri i po meseca kad ističe rok koji je Evropska Unija dala jednima i drugima da pripreme statut ZSO. Samo to. Ne i da se formira. Sama ZSO, međutim najmanje je bitna kosovskim Srbima. Oni su tu i dalje samo za potkusurivanje, kao paravan za ono što se dešava iza svega, a to je prepuštanje Kosova Kosovu. ZSO je, stoga, potrebnija Beogradu nego samim Srbima na Kosovu. On je, reći će nam to, Tatjana Lazarević, glavna urednica portala Kossev, neka vrsta smokvinog lista za Beograd, ali o tome nešto više kasnije. 

Glavni put migracije sever - jug (FOTO: Lupiga.Com)

Tog 20. aprila sedim u jednom kafiću u severnom (srpskom) delu Kosovske Mitrovice i pripremam se za povratak u Beograd prepun utisaka, čak i nekog optimizma da će sve, više-manje ipak biti u redu. Da neće više biti nasilnih scena, da je građane teško više iskorištavati, da su prihvatili i tu realnost da moraju nastaviti da žive pored i sa Albancima na Kosovu, kad na RTS-u ide vest o najnovijem istraživanju u kom se ističe da “samo četiri odsto građana Srbije smatra Kosovo najvažnijim pitanjem”, da se “85 odsto ispitanika nikada ne bi nastanilo na Kosovu ako je to uslov za njegovo očuvanje, a 82 odsto ne bi živelo u okolnostima većeg bezbednosnog rizika kada bi rešenje za Kosovo podrazumevalo i takve mere.”

Kakav je Vučić maher. Dva dana pre nego je najavljeno samostalno formiranje ZSO, prvo saopštava da Srbi imaju čekati još tri meseca, a onda već polako priprema teren u javnosti i odgovornost za sve manje nadležnosti i sve manje Srbije na Kosovu, polako svaljuje na građane. Jer građane to Kosovo ni ne zanima.

Marko Đurić ispija "Gazimestan" (FOTO: Lupiga.Com)

I šalje opet Marka Đurića. Da zapiša ono što se zapišati više ne da. I to nakon što popije pivo u čiju proizvodnju je i Srbija uložila nekih sredstava kako bi pomogla privredu, a koliko je Srbiji dosta stalo do privrede i uspeha lokalnih privrednika govori i činjenica da se to pivo zove “Gazimestan”, što samo po sebi znači da su dometi istog maksimalno limitirani i pitanje je hoće li ga piti i lokalni Srbi. Šta o svemu misle oni u Srbiji doznali smo iz onog istraživanja. Jebe se njima više za Gazimestan, bilo kao pivo ili toponim koji je sinonim za uspon Miloševića i njegove nacionalističke politike čije posledice osećamo i danas. 

Ali i to ide u službu one priče o formiranju ZSO i smokvinom listu. Najmanje je bitan uspeh te pivare. Bitna je samo slika koja ide u Beograd, a ona pokazuje da se ima muda praviti i “Gazimestan” pivo i da im niko ništa ne može jer “Kosovo je Srbija”.

Ali na stranu Marko Đurić. On je samo pijun u ovoj igri i onog trenutka kad ga istroše biće sažvakan i progutan, a već je na dobrom putu jer, kako je krenulo i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koju trenutno vodi postaće bespotrebna i bespredmetna.

“Ko je ubio Olivera Ivanovića” je pitanje koje će se po svemu sudeći protezati poput onog iz Twin Peaksa (FOTO: Lupiga.Com)

Gde se trenutno nalaze stanovnici severa Kosova možda najbolje pokazuje ulica. Ulica je uvek bila ogledalo, bilo da je reč o zidovima, porukama na njima ili nečem drugom. Danas ćete na zidovima gradića na severu Kosova zateći Ratka Mladića, ali i Olivera Ivanovića koji će vas pogledati ispod oka iščekujući odgovor i nimalo vam neće biti svejedno jer ako izignorišete jednoga već na drugom zidu sačekaće vas drugi Oliver. “Ko je ubio Olivera Ivanovića” je pitanje koje će se po svemu sudeći protezati poput onog iz Twin Peaksa – “Ko je ubio Lauru Palmer”?

Za razliku od Lincha, građani Mitrovice ipak dobro znaju ko stoji iza svega. Stoje i sami jer ćute i gledaju, i ne samo to. Učestvuju. Rekli smo da su zidovi jedno. Oni su često vapaj pojedinca, ali sad ne pričamo samo o zidovima. Pričamo o ulici i onome što se po toj ulici kreće, a kreće se polovina automobila bez ikakvih registracija, bez ikakvog istorijata odakle su došli, ko ih je prodao, po kojoj ceni i kome. Reći će neki da je to bunt jer ne žele nositi kosovske tablice, ali dobar deo njih ima i srpske tablice sa registracionom oznakom KM. To je možda već želja za pripadnošću, pa čak i želja da se obaveze plaćaju matičnoj državi, a ne Kosovu. Ove bez tablica naprosto zaboli za to. 

Polovina automobila je na severu Kosovske Mitrovice bez ikakvih registracija, bez ikakvog istorijata odakle su došli, ko ih je prodao, po kojoj ceni i kome (FOTO: Lupiga.Com)

U Zvečanu, gradiću spojenim sa Kosovskom Mitrovicom koji je poznat i po “Trepči” rudarskom kombinatu kog se mnogi sećaju po štrajku rudara sa kojim je negde formalizovan početak bunta kosovskih Albanaca, neformalno pričamo sa jednim saobraćajcem, pripadnikom kosovske policije. Pitamo ga kako je moguće da ima toliko automobila bez ikakvih registracija. Samo odmahuje rukom i moli nas da ga ne pitamo to jer ni sam ne zna kako da se odnosi prema tom problemu. Na naše pitanje “šta se desi ako dođe do udesa”, govori nam da tek onda slede muke od carinskih prekršaja pa na dalje.

Ako je postojala sumnja u čistoću njegove duše treba reći samo da nam je on onako preko usta ukazao na mural sa likom Ratka Mladića dok smo ogledavali spomenik “žrtvama NATO agresije i albanskog terora od 1998. do 2001.”

Valjda je osetio da smo “naši”.

Mural s "herojem" (FOTO: Lupiga.Com)

Dok se pozdravljamo gledam u park iznad njega u kom se nalazi ogroman kulturni centar, osnovan svojevremeno za radnike rudnika “Trepča”. Danas, kažu, često se koristi za razne zabave, svadbe i slično. Ali radi. Nije pretvoren u šoping centar. Suludo je to reći, ali onog trenutka kad se neko od lokalnih ili inozemnih tajkuna zainteresuje za taj prostor moglo bi se reći da je neki napredak postignut. Sever Kosova se još nalazi u onoj prvobitnoj akumulaciji kapitala koju su Hrvatska i Bosna i Hercegovina prolazile u vreme ratnih, pa i poratnih godina. Samo se ovo baš odužilo. 

A proći će i to. Neminovno je jer je ipak miris novca primamljiviji od mirisa baruta. A valja akumulirano oploditi. Samo gledajte.

Kad se neko od lokalnih ili inozemnih tajkuna zainteresuje za taj prostor moglo bi se reći da je neki napredak postignut (FOTO: Lupiga.Com)

A kad smo već kod novca i baruta ima i tu jedna zanimljiva anegdota. Tamo negde s krajem marta ove godine, kad je gradonačelnik severne Mitrovice, Goran Marić, izašao pred javnost rekavši da će Srbi sami, 20. aprila formirati ZSO, pozvao je i lokalne Srbe da ne pokušavaju da svoju egzistenciju rešavaju ulaskom ili u Vojsku Kosova koja je u formiranju ili u policijsku službu, jer da će oni već osmisliti nešto što će im tu egzistenciju rešiti. 

Uzalud. Odliv Srba u policijsku službu je ogroman što nam potvrđuje i Aferdita Sylaj Shehu, izvršna direktorka nevladine organizacije “Community Building Mitrovica”.

"Puno ljudi tu dolazi da se prijavi" - Aferdita Sylaj Shehu (FOTO: Lupiga.Com)

“Vidimo ljude koji dolaze sa severa na jug, poput velikog broja policajaca koji žele da se zaposle. Puno ljudi tu dolazi da se prijavi. Traže druge stvari, kako da prežive i kako da žive”, kaže nam Sylaj Shehu.

„Jug“ ustvari znači albanski deo Kosovske Mitrovice. Dakle, trbuhom za kruhom, rekli bi. Esencija života. Ali ne samo to. To je i putokaz. A tu, one gorespomenute ZSO gotovo da nema nigde. Štoviše, građane Mitrovice gotovo da i ne zanima. 

Počasni građani Zvečana - Vladimir Putin i Marko Đurić u sredini (FOTO: Lupiga.Com)

“Ako prošetate ulicama srpskih sredina i pitate građane šta je to ZSO sigurna sam da neće znati da vam objasne", kaže za Lupigu Tatjana Lazarević kojoj se vraćamo nakon onog početka o smokvinom listu. 

Možda ne znaju šta ZSO znači i ne zanima ih, ali, kako Lazarević kaže, tačno razumeju da ZSO treba na neki način da nadomesti nešto što je ukidanje srpskih institucija na Kosovu.

"Neko će morati da kaže da Srbije više nema na Kosovu" - Tatjana Lazarević (FOTO: Lupiga.Com)

"Posle 100 godina državnosti u suštini Briselski sporazum nosi to da se institucije države Srbije gase na Kosovu. U ovom slučaju akcenat je stavljen na sever Kosova. Slobodno možete reći da iz svega ovoga što mi do sada vidimo, a opet ponavljam, da imamo ukinute institucije države Srbije, a istovremeno funkcionišu institucije iz Prištine u srpskim sredinama, možete reći da se ZSO na neki način u javnosti tumači kao smokvin list za Beograd. Sad treba objasniti biračima i javnosti kad i zvanično budu rekli, a sami političari više puta pominju da se institucije Srbije gase, ali neko će morati da kaže da Srbije više nema na Kosovu”, objašnjava nam glavna urednica portala Kossev.

Potražimo stoga to "Gazimestan" pivo jer neće ga još dugo biti. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lupiga.Com