I dok su se mali maturanti marljivo spremali za što bolju srednju školu pa se opet desilo da su testovi za prijemni bili provaljeni, pred očima promiču slike njihovog “specifičnog” obeležavanja kraja osmoletke: klicanje Ratku Mladiću, urlanje “Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji”, “Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena”, sve to uz religiozno-nacionalistički hit pod imenom himna “Bože pravde”, ogrnuti u srbijanske zastave, sa dvolitarskim “sisama” piva i tri prsta u vazduhu … 

To nije bila samo, što bi pesnik rekao, “parada pijanstva i kiča”, već je bogme i prava pravcata parada govora mržnje. A reč je o deci od 15 godina. Međutim, da li su ta deca zaista svesna svoje nesvesti, to jest da li su svesni da to čemu kliču ne samo da veze s mozgom nema, već je paradigma najvećih zločina počinjenih na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata? 

Teško da su svesni toga. Da li ih to abolira od krivice? Sasvim sigurno ne, jer ljudskom je biću mozak dat na korištenje, ne samo na nošenje. Tako da svaka neupotreba mozga od strane homosapiensa povlači logičnu konsekvencu da vas se proglasi idiotom. Ili, što bi naš sin i njegovi drugari kazali: “Sviđa mi se kako ne razmišljaš!”, kada žele da ironiziraju našu stvarnost koja zaista izgleda kao da se neko s nama zajebava. Doduše, zasluženo zajebava. 

No, da li su ti nesvesni klinci krivi jednako kao njihovi roditelji? Sasvim sigurno – ne. Oni su, naime, odrasli u sredini koju su za njih, po svome liku, a naročito delu, skrojili upravo njihovi roditelji, dedovi i babe, stričevi i tetke, snaje i šurnjaje, komšinice i komšije … To je sredina natopljena mržnjom i zlom, za koju su se svi ovi pobrojani izborili tako što su konsenzualno glasali za ratove tamo 1990. godine, kada su na “prvim višestranačkim izborima” ekstatično izabrali “Slobu-slobodu Miloševića”. Trijumfu firera na “izborima”, naravno, prethodilo je masovno nacionalsocijalističko ludilo, koje je kulminiralo njegovim milionskim mitingom na Gazimestanu 1989. godine. 

Kao što to obično biva, preci ne samo da naslednicima nisu objasnili da su baš jako zajebali stvar upadajući u krvoločni patriJotski zanos, već su ih zadojili teškom patologijom, koja se prenosi poput šuge. Ma kakve šuge, nacionalizam je kao kuga: bakterija se brzo prenosi i smrtonosna je po okolinu, kao i po samog prenosioca. Dodamo li tome ubedljivu većinu medija, zatim obrazovni sistem i udžbenike iz kojih deca čitaju, najveći broj političara, “intelektualaca”, akademika, crnomantijaša - dakle onoga sto bi trebalo biti elita jednog društva - onda shvatamo da deci i nije preostao drugi izbor sem da izrastu u sinove svojih očeva i kćeri svojih majki. 

"Mi smo posebni, zato nas svi mrze, sem Rusa, oni su braća" (FOTO: Lupiga.Com)

Kao posledica svega toga, rodila su se i poput pakla se ponavljaju brojna stalna mesta: mi smo posebni, zato nas svi mrze; Srbi su se samo branili; oteli su nam Kosovo; cela Jugoslavija se otcepila od nas jer smo u pravu i jer nam zavide; bombardovao nas je celi svet bez ikakvog razloga - jer smo posebni, jer nas mrze zato što smo posebni, jer se nalazimo na strateški neverovatno povoljnom položaju, na razmeđi između istoka i zapada, severa i juga, penisa i muda; oteli su nam Kosovo, jer tamo ima tajnih ruda i ko zna čega sve još; Markale su prevara; Tuzlanska kapija je laž; Sarajevo, Dubrovnik, Vukovar, Đakovica - nikad čuli!; Republika Srpska je naša; Crna Gora je naša; Hrvati su pokatoličeni Srbi; Bošnjaci su poturčeni Srbi; Makedonija je stara Srbija; Slovenci su austrijski konjušari; Albanci su Šiptari, jer “i oni sami sebe tako zovu”; Amerikanci su glupi; Rusi su braća; Ratko Mladić i Radovan Karadžić su heroji; otrovali su nas osiromašenim uranijumom; Putin nas obožava; Vladimire Putine, raširi nam butine; Tramp je super; vakcine ubijaju decu; zemlja je ravna ploča; Amerikanci nam uz pomoć HAARP-a sjebavaju klimu; kupanje je opasno; brojanice na ruci i krstovi na retrovizoru su kul; oblačiti se kao prostitutka je poželjno; ne smejati se i biti neljubazan je normala; slušanje “narodnjaka” a u stvari totalnih divljaka je muzika; čitanje je sranje … 

Ti maturanti koji su klicali Ratku Mladiću rođeni su 2004. godine. Ratko Mladić, najveći vojni krvnik i dželat na tlu Evrope nakon nacista, realizovao je plan genocida u Bosni i Hercegovini od proleća 1992. do jeseni 1995. godine. Pre toga je palio po Hrvatskoj. Osuđen je pred Haškim tibunalom. Osuđen je na doživotnu robiju, za genocid u Srebrenici, kao i za zločine protiv čovečnosti širom Bosne i Hercegovine, kršenja običaja rata, opsadu Sarajeva i brojne druge zločine. Opsada Sarajeva trajala je 1.423 dana i predstavlja najdužu opsadu jednog grada od Drugog svetskog rata. Pobijeno je oko 14.000 ljudi, od čega 1.601 dete … 

Mladić je sa brda iznad Sarajeva, gde su se njegovi “junaci” okupili voleo da naređuje sa: “Raspameti!”. Mladiću je na raspolaganju stajalo čitavo JNA naoružanje, a Sarajlijama – praćke. Nakon rata, junak se skrivao, uz svesrdnu pomoć države, koja je tek 2011. godine bila primorana da ga izruči. Pronašli su ga u selu Lazarevo, gde se sakrio kao najobičnija pizda od čoveka. Taj slavni srpski junak, potomak Lazara i Miloša! Kakva je bila reakcija meštana Lazareva? Takva da su selu hteli promeniti ime u – Mladićevo! Nisu uspeli, vlast kao nije dozvolila, ali naići ćete tamo na grafite “Mladićevo”. A ako biste pitali prosečnog građanina Srbije šta misli o tome, dobićete jasan odgovor na temu “sviđa mi se kako ne razmišljaš”: Hag je antisrpski sud, Mladića tamo truju i muče. Zašto je antisrpski, pokušajte pitati dalje. Zato što je ubedljivo najviše Srba osuđeno. Nastavite dalje s pitanjima, ako smete: A da li je najviše Srba osuđeno možda zato što je u ime srBstva i Srbije počinjeno najviše zločina? Na ovom mestu prestaje razgovor i kreće kontranapad u kojem ćete sasvim sigurno biti proglašeni antisrbinom, šoroševcem, stranim plaćenikom, domaćim izdajnikom, a sasvim sigurno će vam, penjući se po vašem rodoslovnom stablu, pronaći i nedostatak srpskih krvnih zrnaca. 

Eto, u takvom su se okruženju rodili, odrastali, obrazovali, vaspitali … naši mali maturanti sa početka priče. Čime dolazimo do zaključka da je Ratko Mladić zapravo njihova pop-ikona, najprepoznatljiviji selebriti ovoga društva, to jest njegove popularne kulture. Oni verovatno pojma nemaju šta znače ona tri prsta koja su postali šifra za međusobno raspoznavanje širom meridijana. To raspoznavanje ide u rasponu od toga da odmah prepoznate “naše” u inostranstvu. Da zlo bude veće, prepoznaju nas i oni koji nisu “naši”, a kojima su ta tri prsta podignuta u vazduh asocijacija na genocid i etnička čišćenja, koji su počinjeni upravo pod tim Sieg Heil simbolom. 

Sve u svemu, naši mali maturanti već od malih nogu nisu u stanju da naprave elementarnu razliku između dobra i zla. Što znači da su odrasli u društvu bez elementarne moralne vertikale. Samim tim, oni ne bi umeli povući paralelu između provaljenih maturskih testova, plagiranih doktorata, kupljenih diploma i Ratka Mladića, iako je toliko očigledna. Odrasli su, naime, u društvu, koje za pop ikonu ima na doživotnu robiju osuđenog najmasovnijeg ratnog zločinca na tlu Evrope. Takvo društvo ne treba da brine za svoju budućnost. Ona, naprosto, ne postoji. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: depo.ba