Subota, 7. decembra 2024.

Vraćajući se iz Beča, ne mogu prestati beležiti. Studenti na trideset i dva odseka na četiri univerziteta u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) blokirali su fakultete. Prema mojim sećanjima, studentski protesti uvek su imali posledice. Studentske demonstracije iz 1968. godine Tito je rešio na svoj način. Nakon otprilike nedelju dana čekanja, u napetoj situaciji pred kamerama izjavio je da su studenti u pravu i tražio je njihovu podršku. Partijska štampa je napravila pravu akrobaciju – od optuživanja studenata da su strani špijuni, preko priznavanja njihove ispravnosti. Na kraju su se zadovoljni studenti razišli, a Tito nije sproveo ozbiljnije promene. Dugoročno, ipak se nešto desilo. Jugoslovenska partijska elita tada izgubila je svoj moralni kredibilitet!

Godine 1996. u Beogradu su održani masovni protesti kojima su se pridružili i studenti. Autokratski režim Slobodana Miloševića uspeo je kratkoročno da sačuva vlast, ali je i njegov moralni kredibilitet počeo značajno da opada. Konačan udarac zadobio je četiri godine kasnije, kada su studenti, organizovani u pokret Otpor, pokrenuli masovne akcije. Milošević, kao „deda” autokrata u regionu, shvatio je opasnost i masovno pohapsio aktiviste Otpora. To su, međutim, roditelji veoma loše prihvatili. Jedne večeri, moj komšija, inače vatreni Miloševićev pristalica, otrčao je na protest ispred gradske policijske stanice besan kao ris. U liftu me je pozivao da idem s njim jer su, navodno, policajci prebili grupu mladih. „Ne dozvoljavam da tuku našu decu!” – ponavljao je. Nekoliko nedelja kasnije zgrada Narodne skupštine Srbije bila je u plamenu, a Milošević je pao. Desilo se peti oktobar, ali je šesti izostao. 

Miloševićevska Skupština u plamenu (FOTO: WagingNonViolence/Viktor Sekularac)

Današnji studentski protesti takođe su počeli nasiljem. Krajem novembra, studenti Akademije dramskih umetnosti odali su počast žrtvama tragedije na novosadskoj železničkoj stanici tako što su ispred univerziteta 15 minuta ćutke stajali. Prema rečima građana i studenata koji su demonstrirali, pogubljenje se dogodilo u petak, 1. novembra, u 11:52 na novosadskoj železničkoj stanici. Zbog toga, svakog dana u 11:52, deo građana i studenata na ulicama staje u tišini na 15 minuta. Na raskrsnicama zaustavljaju saobraćaj kako bi izrazili žalost. 

Vlast je naslutila da će ovo izazvati problem i poslala nasilnike na studente u žalosti. Među nasilnicima su bili i poznati funkcioneri vladajuće stranke. Kao odgovor, studenti su blokirali svoje univerzitete. Zahtevali su da se nasilnici izvedu pred sud, da se objave ugovori o rekonstrukciji železničke stanice, te da premijer Milan Vučević, koji je u prošlosti bio gradonačelnik Novog Sada, podnese ostavku, zajedno s aktuelnim gradonačelnikom. Vest se brzo proširila i mnogi fakulteti u Beogradu i drugim gradovima pridružili su se studentima Akademije dramskih umetnosti. „Tuku studente”, šokirano su reagovali do sada lojalni roditelji. Dogodilo se nešto što prevazilazi politiku. Primetio sam da se, u prodavnicama ili na ulicama, ljudi, koji se međusobno ne poznaju, odjednom prijateljski razgovaraju. Kao da je popustila napetost i nepoverenje među njima. Svedok sam promene koju ne mogu opisati.

*

Nedelja, 8. decembra 2024. 

Uprkos mom skepticizmu, nadam se da će studentska blokada i pobuna pokrenuti neku vrstu promene. Čuda ne očekujem – lepota iščekivanja čuda odavno je iščezla iz mog života. Međutim, vreme se ubrzalo, politička elita ne može ostati zarobljena u sopstvenoj prošlosti. Svako društvo osuđeno je na promenu. Sopstveni grob kopa onaj koji to ne prihvati. Ne mogu da zamislim kako će se završiti trenutna studentska pobuna, ali je evidentno da je nova generacija jasno izrazila svoju viziju budućnosti.

Ne tvrdim da će se od danas do sutra desiti velike političke promene, jer ruševine prošlosti još nisu uklonjene, ali sam siguran da se već dogodila velika promena u društvenom raspoloženju. Drugačije se ponašamo, drugačije razmišljamo. To sam primetio danas tokom moje posete Beogradu. Moj prijatelj Nedim Sejdinović dobio je nagradu „Vitez poziva” koju dodeljuje ugledna nevladina organizacija, Liga eksperata – LEX. Ceremonija je održana u Velikoj sali Narodnog pozorišta u Beogradu. Pre devet godina i ja sam bio laureat te nagrade.

Nakon ceremonije, izašao sam na balkon koji gleda na Trg Republike, mesto gde su počinjale velike beogradske demonstracije. Tada je atmosfera među kritički nastrojenim intelektualcima bila prilično sumorna. Danas je, međutim, mnogo optimističnija. Na galeriji, kao počasni gosti, sedeli su studenti. Krajnje je vreme da mladi preuzmu štafetu iz ruku koje se već drhte. Najviše sam se obradovao što su oni koji zbog nemoćnih nogu nisu mogli da se popnu na galeriju, s oduševljenjem aplaudirali mladima.

* 

Utorak, 9. decembra 2024. 

Već nedeljama studenti drže fakultete pod blokadom. Mladi su se pobunili! Nisam jedini koji to nije očekivao, ali s velikim simpatijama pratim njihovu istrajnost i odlučnost. Povremeno ne mogu da verujem svojim očima – ovo nije jednodnevna pobuna! Tokom proteklih godina, bio sam svedok mnogih demonstracija, gde je vlast čekala da se opozicioni zanos stiša i da se protesti iscrpe. Istina, ponekad bi koristili pendreke i suzavce, ali to je bilo više preventivno upozorenje.

Međutim, sadašnji studentski protesti stvorili su novu situaciju. Mladi govore novim jezikom koji je jasan građanima. Ne zanimaju ih velike ideje, već jednostavne svakodnevne vrednosti: odgovornost, poštenje i zakonitost. I ponavljaju ih s biblijskom mudrošću. Čujemo ozbiljan glas proroka Isaije: „Očistite ruke svoje od krvi!” (Isaija 1:15). Deca digitalnog doba govore jasno i direktno.

Vlast nije bila spremna za ovaj neočekivani revolt. Ni opozicija. Ni civilni sektor. Proteklih godina analitičari su razmatrali političku nezainteresovanost nove generacije. Neki su tvrdili da je omladina potpuno apolitična, dok su drugi smatrali da najbolji među njima, nakon završetka studija, beže iz Srbije. „Glasaju nogama,” duhovito su komentarisali neki politikolozi. 

Ovoga puta dogodio se neočekivani preokret. Sociolozi, politikolozi i analitičari iznenađeni su istrajnošću najmlađe generacije. Pogrešili su, priznaju – a s njima sam pogrešio i ja. Međutim, događaji su nijansirali te zaključke. Prethodne tvrdnje važe uglavnom za generaciju od trideset i četrdeset godina, dok dvadesetogodišnjaci sada slobodno i kritički razmišljaju. Na početku Vučićeve ere (2012) pojavila se tada mlada generacija koja danas pripada srednjim godinama. Jedan deo te generacije sa oduševljenjem se poistovetio s Vučićem i često bio radikalniji od „starih radikala”, dok je drugi deo gunđajući i nevoljno sarađivao s njim. Mnogi iz te generacije zauzeli su značajne pozicije, posebno u kulturi i raznim državnim institucijama i organizacijama.

Blokada rektorata (FOTO: Mašina)

Svoju saradnju pravdali su parolom da ih ne zanima prljava dnevna politika, već samo struka, čista književnost, umetnost – i uspeh. Sociolozi su govorili upravo o toj apolitičnoj generaciji koja širi apatiju. Međutim, ovih dana na scenu je neočekivano stupila druga generacija, najmlađa – dvadesetogodišnjaci, koji se suprotstavljaju apolitičnim očevima i počinju da razumeju dede, svoje profesore i ideje koje su bile aktuelne pre nekoliko decenija, ali su poslednjih desetak godina delovale zaboravljeno. Čini se da je ovog puta tačna duhovita izjava Lászlóa Cs. Szabóa da deca ne razumeju očeve, ali unuci razumeju dede. Izgleda da se buntovni duh deda budi u mladoj generaciji. Bez obzira na to kako se ovo završi, jasno je da označava početak ozbiljnog intelektualnog osveženja.

Naravno, vlast će upotrebiti sva raspoloživa sredstva protiv njih, ali preti im i druga vrsta opasnosti: već se primećuje da im se žele pridružiti konformisti koji su se povukli u svoje udobne balone i sada iznenada počinju da veličaju studentski pokret. To je u redu, ali to mogu dokazati samo ako blokiraju one provladine institucije čije su funkcionisanje upravo oni omogućavali. Nije dovoljno iz državnih loža povremeno provirivati i podržavati studente; današnja srednja generacija treba da sledi njihov primer i blokira svoje institucije, baš kao što to rade univerzitetski profesori, koji daju primer eskapističkim intelektualcima.

Šta se može desiti? U najgorem slučaju, postaće marginalizovani. Ali postoji život i izvan zvaničnih prostora.

*

Subota, 21. decembra 2024. 

Poljoprivrednici imaju smisao za humor, dok ga vlada nema! Naime, poljoprivrednici su, izražavajući podršku studentskim demonstracijama, obećali da će ispred novosadskog univerziteta kuvati gulaš za studente. Krenuli su traktorima, ali je policija zaustavila one koji su dolazili iz pravca Bačke Palanke i zabranila im ulazak u Novi Sad s obrazloženjem da time ugrožavaju ustavni poredak Srbije. Ipak, poljoprivrednici su stigli drugim pravcima. Ispred univerziteta, s keceljama na sebi, veselo su mešali gulaš u pet velikih kotlova. O ovome svetu ne može se pisati tonom Thomasa Bernharda, to bi jedino Bohumil Hrabal mogao opisati.

*

Nedelja, 22. decembra 2024.

U četiri sata popodne počela je povorka studenata na beogradskom Trgu Slavija. Pridružili su im se poljoprivrednici, prosvetni radnici i građani Beograda, posebno roditelji studenata. Trg je bio pun, a okolne ulice su bile zakrčene. Prema zvaničnim izveštajima, bilo je prisutno oko 28-29 hiljada ljudi, dok su nezvanični podaci govorili o 100 hiljada. Demonstracije su trajale oko dva sata i bile su izuzetne na svoj način.

Protesti na Slaviji (FOTO: Mašina)

Petnaest minuta masa je ćutke odala počast žrtvama novosadske tragedije. Možda sam pristrastan, ali priznajem da nikada i nigde nisam video tako plemenit spoj tišine i glasnog protesta kao što je bio ovaj na Slaviji. Demonstranti su podigli svoje upaljene mobilne telefone i u turobnoj tišini trg je odjednom zasijao. A nakon toga protest je postao veoma glasan. Prema rečima prisutnih, Slavija nikada nije bila bučnija. Na kraju, studenti su se vratili na univerzitete i nastavili blokadu. Kasno uveče, na društvenim mrežama, građani su izražavali zahvalnost studentima koji su ih oslobodili apatije.

*

Subota, 28. decembra 2024. 

Vraćajući se kući iz Temerina, pregledao sam vesti na internetu. Nemir vlada ne samo u Srbiji već i širom Srednje Evrope. Klackalica se pomera levo-desno, ali prečesto ka autokratskom režimu. Zašto? Plašim se da su mase razočarane dostignućima baršunastih revolucija, kao i liberalnom demokratijom koja se temelji na političkim slobodama, vladavini prava i višepartijskom parlamentarnom sistemu u okviru kapitalizma.

Liberalna demokratija propagira princip jednakosti, ali taj princip se odnosi isključivo na političku jednakost, dok socijalna sfera ostaje zanemarena. Privatizacija nakon tranzicije na Balkanu i u Srednjoj Evropi dovela je do eksplozivnog povećanja nejednakosti, što je mase okrenulo ka populizmu. Populizam nije samo izum nekoliko lidera već i posledica masovnog razočaranja. Lako je onom intelektualcu koji, bežeći u svoj sopstveni balon, proklinje nekoliko političara. Iz tog balona njegov glas se ni ne čuje. Bilo bi dobro da se intelektualci odreknu svoje gordosti i stvore katarzična dela koja bi naterala ljude, koji se bore sa svojom sudbinom, na razmišljanje i osvetlila njihov put. Međutim, preduslov za to je da su intelektualci, pisci i umetnici spremni na samopreispitivanje.

Studentski protesti se nastavljaju, blokade univerziteta i dalje traju.

*

Utorak, 31. decembra 2024. 

U Srbiji se završava turbulentna godina. Demonstracije koje podsećaju na devedesete nizale su se jedna za drugom. U Beogradu su, isprva, u nekoliko navrata desetine hiljada ljudi marširale ulicama, a protesti su se proširili i na veće gradove širom zemlje. Međutim, vlast je veštim čekanjem i povremenim intervencijama policije sprečila ozbiljnije preokrete. Demonstracije su se jedna po jedna smirivale, a vladajuća partija je dobila na vremenu, ali nije pružila ubedljive odgovore na postavljene zahteve. U ovoj pat poziciji apatija se opasno širila. Ni vlast ni opozicija nisu pronalazile izlaz. Neki moji poznanici su za ovu situaciju krivili nemoćnu opoziciju, dok su drugi prihvatili činjenicu da većina srpskog društva sledi ovaj put. Popularnost Aleksandra Vučića je rasla posle svakog protesta, ali niko nije očekivao da se iza ove apatije polako valja kriza poverenja koja je iznenada buknula nakon tragičnog događaja 1. novembra. Tog dana se srušila nadstrešnica novosadske železničke stanice, što je izazvalo smrt 15 osoba i pokrenulo snažan talas protesta. Građani su zahtevali pravnu i političku odgovornost, a na zidovima javnih zgrada, uključujući gradsku skupštinu, osvanule su slike krvavih ruku.

A onda, nekoliko dana kasnije, protesti su počeli da jenjavaju, delovalo je da će se i ova tragedija završiti na uobičajen način — kratkotrajno emotivno uzbuđenje, nakon čega sledi zaborav. Međutim, tada su intervenisali studenti. Blokirali su univerzitete i svakodnevno uvodili saobraćajni zastoj na većim raskrsnicama od 11:52 do 12:07. Na ulicama su u tišini stajali 15 minuta kako bi odali počast za 15 žrtava. Zahtevali su od institucija da konačno obave svoj posao, da se utvrdi pravna i politička odgovornost, kao i da se objave svi dokumenti vezani za obnovu železničke stanice. Dani su prolazili, ali protesti nisu jenjavali. Vlada nije očekivala ovako neočekivanu i dugotrajnu pobunu studenata, a dodatno je loše komunicirala o nesreći na železničkoj stanici. Prvo su poslali provokatore i batinaše na studente, zatim ih nazvali stranim plaćenicima, a potom uveli manje ustupke, dok je Vučić najavio da želi da pregovara sa studentima, istovremeno mobilizujući Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Manji ustupci su odbijeni od strane studenata, koji su nastavili da zahtevaju odgovornost institucija i odbili pregovore s Vučićem, tvrdeći da on za to nema ustavni mandat. „Ko te pitao?“ i „Krvave su vam ruke!“ skandirali su ispred predsedničke palate. Profesori su sa iznenađenjem pratili posvećenost studenata, s obzirom na to da su do tada mislili da je mlada generacija apolitična. Studenti su nastupili s neviđenom odlučnošću i organizacijom. Profesori su stali na njihovu stranu, priznavši da sada oni uče od mladih, koji će obaviti zadatke za koje oni nisu imali snage. Opozicioni političari nisu popularni među glasačima, ali studenti jesu. Opozicioni građani od njih očekuju promene. Građani su s oduševljenjem i sve masovnije počeli da im se pridružuju, uključujući poljoprivrednike i srednjoškolce.

U takvim okolnostima Srbija je dočekala Novu godinu. Tačnije, trebalo je da je dočeka, ali su studenti najavili da „Ne čekamo novu, dok stara nije razjašnjena!“. To je bio slogan novogodišnje večeri. Najavili su da će Novu godinu obeležiti protestima, stojeći u tišini od 23:52 do 00:07 kako bi odali počast novosadskim žrtvama. 

Nema Nove - Za staru ste nam još dužni (FOTO: N1 televizija)

Današnji dan protekao je u posebnom uzbuđenju. Poljoprivrednici su traktorima i sa velikim kazanima stigli u Beograd, kako bi studentima i građanima servirali riblju čorbu, paprikaš i gulaš. Bili su spremni da nahrane i nekoliko hiljada ljudi. Masa je takođe bila spremna za dostojanstven „doček Nove godine“ i veliku moralnu pobedu. Možda su očekivali i čudo. Prema procenama, oko 18-19 hiljada građana stajalo je u tišini na Studentskom trgu u Beogradu i okolnim ulicama, držeći mobilne telefone podignute kako bi osvetlili trg. Bilo je dirljivo gledati na televiziji mlada, odlučna lica. 

Posebno ogorčenje u meni je izazvalo to što su, samo par stotina metara dalje, na Trgu Republike, vlasti organizovale svečani doček Nove godine, gde su na Vučićevoj omiljenoj Pink televiziji nastupali pop-folk pevači sa kič pesmama. U pozadini su pristalice vlasti ispaljivale petarde. Tamo je treštala muzika, ovde je masa žalila. Ta scena brutalno oslikava današnje stanje u Srbiji.

Današnji dan ostaće upamćen. Studenti su izvojevali veliku moralnu pobedu, što automatski ne znači i političku pobedu. Plaši me da bi razlika između ove dve pobede mogla da izazove ili jedan budući širi eksplozivni konflikt, ili pribegavanje vlasti nasilnim sredstvima. Postoji i treća mogućnost: ispunjavanje zahteva studenata.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Studentkinje i studenti FDU

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.