CRY MACHO
Kino
REDATELJ: CLINT EASTWOOD

I tako je Clint Eastwood pod stare dane postao diznijevac

ocjena: Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena | godina: 2021. | trajanje: 104 minute
uloge: Clint Eastwood, Dwight Yoakam, Eduardo Minett, Fernanda Urrejola
žanr: western drama
scenario: Nick Schenk, N. Richard Nash
redatelj: Clint Eastwood
ritn by: Predrag Crnković | 27.11.2021.
CRY MACHO: I tako je Clint Eastwood pod stare dane postao diznijevac
CRY MACHO: I tako je Clint Eastwood pod stare dane postao diznijevac
Eastwood je ostarela zvezda rodea za koju leba nema ni kod konjovlasnika za koga je decenijama radio. Ovaj ga izbaci kao kesu đubreta. To je početak filma i dijalog služi da saznamo sve što treba i o jednom i o drugom. Onda sledi telop „toliko i toliko kasnije“ (ne mnogo kasnije, da znate, smešno je da postoji telop za tako kratko vreme) i evo opet konjovlasnika, pokunjeno dolazi kod usamljenog i još propalijeg Eastwooda za uslugu: da mu iz Meksika dovede sina od 13 leta. Ispostavlja se da Eastwood duguje nešto šefu i on uprkos tome što je neslavno dobio nogu u dupe prihvata zadatak, iako on deluje blesavo i na prvi i na drugi pogled. Zašto ne policija? Zašto ne neko mlađi i u boljoj formi? Zašto ga sam ne dovede? Zato što je majka kod koje je sin harpija, zato što oca traži policija u Meksiku, zato što će sin samo Eastwoodu da veruje, zato što je šefu pod stare dane samo sinak nada i spas i svetlo na kraju tunela. Pa, nije loša argumentacija.

Međutim, zaista je teško poverovati da Eastwood postiže ono što bi najverovatnije uz mnogo krvi i znoja jedva uspeo da ostvari Joe Don Baker u punoj snazi sedamdesetih. Michael Cimino, Sam Peckinpah i Steve McQueen, ili bulumenta mlađih cinika ne bi nikad mogli da ponude ovako detinjastu postavku života u kojoj prelako pobeđuje dobrota. Ima nečeg naivnog u tome da je zlicu moguće preobratiti kao da lavu izvadiš trn iz šape ...

Eastwood dolazi u Meksiko i tu fali koji minut „roud muvija“, jer ispada da je „Mehiko“ odmah iza ćoška i gle, čim je ušao na hacijendu (otac dao adresu, okej!), primete ga (a kako i ne bi), dovedu do majke, istresu iz gaća i posade na trosed. Majka je neka „Penelopa Kruz“ u ’aljini za takmičenja u tangu i vazda u društvu tabadžija, koji bi jednom rukom mogli da igraju klik-klak sa čičom. I tu već počinje ona tanušnost, slabost teksta, jer ta žena umesto da naredi tabadžijama da Eastwooda pošalju u fabriku tutkala, da ga više nikad ne nađu, odjednom pada u emociju i kuka da je mališan postao zver, da se drogira i voli borbe petlova, oteo se, ama ni ona ne zna gde je. Eastwooda puštaju da živ izađe iz zmajevog gnezda. 

Sada bi u pravoj filmskoj bajci sledila jedna omanja peripetija do nalaženja klinca, ali – gle čuda: izgleda da se klinja nalazi u prvoj areni na kojoj se bore petlovi. Gledalac ima utisak da je i ta arena odmah iza ćoška. U času u kom Eastwood prepozna klinca, uđe racija. E sad, racija pokupi sve, samo ne Eastwooda, koji nekud volšebno nestane, pa se isto tako volšebno vrati i odmah primeti da se klinja sakrio. Tu je i pevac. Da, on se zove Macho. Eastwood pripreti da će da zavrne šiju pevcu ako se klinja ne pojavi.

I sad, ovako gladak susret u Ciminovih, Peckinpahovih i ciničnim filmovima takozvanih „antropoloških pesimista“ ne bi mogao da se desi. Klinja bi trebalo da je seksualno zlostavljan, da puši i da se drogira i da je pun nepoverenja prema svima, ali on – kao i majka mu minut ranije – nemotivisano zapada u plačno raspoloženje i ponaša se kao šestogodišnjak kome fali kornfleks i omiljeno ćebence, a ne kao prevejani, istraumirani i zlostavljani maloletnički krimos. I odmah pristaje da se vrati ocu.

Da bi film bio zaista filmski, bilo bi potrebno valjda još najmanje 45 minuta peripetija i surovosti, ovako je čitav ugođaj televizičan, više za Fox-ove porodične filmiće „iz ruralne Amerike“, ili, možda, za jednu epizodu Matlocka. Lako je zamisliti tog advokata kako na pravi put izvodi delinkventno-ali-u-duši-dobro Meksikanče i, pre kraja epizode, postaje mu ujka. Omladinac bi možda kasnije mogao postati i recurring lik i obavljati određene posliće ... 

Ali ovde imamo Eastwooda. Da je u pitanju (mlađi) Beau Bridges, Robert Redford (svejedno kog uzrasta) ili Kevin Costner, to bi bio redovni film za matineje, „u produkciji Walta Disneya“, u kome nijedna životinja nije povređena i nema seksa (a ni pomena o istom), nema nasilja i svi na kraju žive dugo i srećno. Ovako, s Eastwoodom, jedna ušećerena priča, kojoj fali i logike, šepa za nonagenarijusom i švercuje se uz njegov ugled. Jer, kao što je rečeno u mnogim drugim slučajevima, mi ovde ne gledamo starca od devedeset leta kako spasava klinca od 13 leta, već gledamo Eastwooda od devedeset leta koji glumi starca od devedeset leta.

Prelako čiča Eastwooda izvlači klinca (inače očajnog glumca, nikada ne bi prošao na audiciji u „Buhi“) iz ralja zle matere i tada dolazi najlepši deo filma – „roud muvi“, koji bi mogao biti dobar reklamni film za posustali meksički seoski turizam (ljubazni domaćini, zdrava hrana, priroda, relaksacija). Najlepši je vizuelno i u njemu ima manje sranja, ali svejedno davi kičastim odnosom udovice krčmarice, koja – opet kao u bajci, ničim neizazvano – pomaže čiči i detetu, hrani ih i daje im konak (kao naši svesni građani za vreme okupacije, kada su dobrovoljno pomagali partizanima i to Nemcima pred nosom). Čak je i lokalni depjuti, iako zlica i korumpiran, kupljen tako što je Eastwood posavetovao njegovu ženu da njihovog ostarelog psa izleče „dijetom, vodom i spavanjem“ (!). (Eastwood je tokom filma izvadio milion trnova iz različitih šapâ...) 

Film ipak zadobija još jednu šansu da se poboljša kada se sazna da otac ima skrivenu agendu. Naime, on je sa zlom detetovom majkom započeo neki ilegalni biznis, koji je vodio na njeno ime, pa sada hoće pola para i sin mu je potreban da bi je ucenio! Od ovog tvista – na koji bi se oblizivao, na primer, Wayne Kramer! – moglo se svašta napraviti, jer odjednom keva nije samo plakatska lujka. I to je bila prilika da se ona vrati u film. Eastwood doduše kaže dobru rečenicu: „Najbolje bi ti bilo bez ijednog roditelja!“, ali umesto da se radnja razvija u tom pravcu – kako sačuvati dušu i srce klincu – Eastwood samo tera dalje i na kraju, bez vidljivog razloga, kaže: „Tvoj otac je dobar čovek!“. Kako, bre, dobar čovek?!?

Smešna je scena u kojoj jedan od kevinih tabadžija prati Eastwooda i klinca do neke kafane i hoće da ga otme na parkingu. Pevac Macho (za koga, inače, nikada nije objašnjeno gde kenja i čime se hrani) uspeva da pomogne, Eastwood se pojavljuje i direktom, poput Mate Parlova, ošamuti 50 godina mlađeg siledžiju. Ovaj počne da viče: „Deda pedofil mi oteo sina, pomagajte ljudi, čiča manijak!“ i okolna publika pođe da pomogne, a klinac tada kaže: „Nije istina, deda je ujak, a ovaj me tukao!“, pa zadigne duksericu i pokaže rane. Koje bi se kod Cimina, Peckinpaah i Kramera itekako dokumentovale ... I onda se okolni građani usmere prema tabadžiji! Koja dobrota, bog te video! A Eastwood, klinja i pevac u kola, pa nagari! A pevac u jednoj kasnijoj sceni čak uspeva da tabadžiji izbije revolver iz ruke! 

I tako, Eastwood je pod stare dane postao diznijevac. „Salaš u malom ritu“ prema ovom filmu deluje kao „Divlja horda“. A ipak je to Eastwood. On je odlučio, kao i u „Američkom snajperisti“ i u „Mazgi“, da ne zauzima stav. Kad bolje razmislim, ni u „Neoproštenom“ nije baš sve po JUS-u, Clint je reditelj sudbine i akcije, ne moralisanja. U njegovim filmovima je reč o tome da ne bežiš od sudbinskog poziva, a ne da ispravljaš krivu Drinu (ili razne drine). Ne pitaj Eastwooda „ko je u pravu“, zamoli ga da ti pomogne da automobil izguraš iz kaljuge, a on te neće pitati šta kriješ u gepeku.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Cry Macho

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. UZ ODLAZAK VLADIMIRA MATIJANIĆA: Ostajemo usamljeniji pred bagrom

    05.08.2022.

    Jerko Bakotin

    UZ ODLAZAK VLADIMIRA MATIJANIĆA: Ostajemo usamljeniji pred bagrom

  2. PRESTANIMO SE LAGATI: Odavno živimo u aparthejdu

    23.07.2022.

    Marko Tomaš

    PRESTANIMO SE LAGATI: Odavno živimo u aparthejdu

  3. PREDRAG FINCI: Bjegunci

    20.07.2022.

    Predrag Finci

    PREDRAG FINCI: Bjegunci

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije