SATIRA DUŠANA DOJČINOVIĆA

Diskretan susret Vladimira Nazora i Živojina Mišića

ritn by: Dušan Dojčinović | 07.10.2020.
SATIRA DUŠANA DOJČINOVIĆA: Diskretan susret Vladimira Nazora i Živojina Mišića
dok lagano Beograd spuštaše roletne i gasiše svetla po stanovima i neboderima, meni se spustaše teški kapci i zaspah, te mi se ukazaše dve prilike, kao kroz maglu, jer program se na televizoru već beše završio i beli šum, kao sa radija, ostade da odzvanja od televizora, baš kao u prošlom veku, a sve to ustvari bejaše u mojoj tvrdoj glavi balkanskoj... Čuh glas: "komunisto!“, a to na vrata kapetana Živojina Mišića, niko drugi, no glavom i bradom, kucaše, Vladimir Nazor! Gluvo doba noći je i, zapravo, golub s potkrovlja, gde stanovah je kljucao zrnevlje i mrvice hleba, pa mi je to zaličilo na kucanje čuvenog Vladimira Nazora, koga mi Titovi pioniri pamtimo iz istorijskih čitanki. „Hoćeš li da se sporimo oko ulične table!“, zaurla Nazor. „Hajde, hajde, Nazore, da popijemo jednu ljutu, ko ljudi. Da se ugreješ, napolju je zima!“ „Ko je zapeo da promeni uličnu tablu sa tvojim imenom i prezimenom!?“, upita Nazora Živojin Mišić.

„Kod nas i dalje imate, recimo, dve ili tri škole ‘Živojin Mišić’, a imate čak šest škola ‘Vladimir Nazor’. Objasnite vi meni kako je to moguće i kako je moguće da je našu zemlju više zadužio Vladimir Nazor nego Živojin Mišić? Iz kože bih iskočio“ – predsednik Srbije Aleksandar Vučić o nazivima ulica i škola u Srbiji.

*Ova satira proizašla je kao bunt prema aktuelnim zamenama ulica u Beogradu koje imaju jugoslovenske toponime 

I dok lagano Beograd spuštaše roletne i gasiše svetla po stanovima i neboderima, meni se spustaše teški kapci i zaspah, te mi se ukazaše dve prilike, kao kroz maglu, jer program se na televizoru već beše završio i beli šum, kao sa radija, ostade da odzvanja od televizora, baš kao u prošlom veku, a sve to ustvari bejaše u mojoj tvrdoj glavi balkanskoj... 

Čuh glas: "komunisto!“, a to na vrata kapetana Živojina Mišića, niko drugi, no glavom i bradom, kucaše, Vladimir Nazor!

Gluvo doba noći je i, zapravo, golub s potkrovlja, gde stanovah je kljucao zrnevlje i mrvice hleba, pa mi je to zaličilo na kucanje čuvenog Vladimira Nazora, koga mi Titovi pioniri pamtimo iz istorijskih čitanki. 

„Hoćeš li da se sporimo oko ulične table!“, zaurla Nazor. 

„Hajde, hajde, Nazore, da popijemo jednu ljutu, ko ljudi. Da se ugreješ, napolju je zima!“

„Baš, vala, pada, prvi sneg.“ 

Sa starog EI-radija se čuje pesma: "dolazi zima, duga, i hladna...“ 

„Ko je zapeo da promeni uličnu tablu sa tvojim imenom i prezimenom!?“, upita Nazora Živojin Mišić. 

„Ne znam, kapetane Mišiću, valjda neki političari.“

„Jes', jes', nego, sedi, sedi ...“

I Vladimir Nazor seda uz ovalni drveni trpezarijski sto. Kapetan Živojin Mišić im sipa po čašicu rakije. Svo vreme Vladimir Nazor se drži za crnu akt tašnu, kao za pušku. Kapetan Mišić primećuje to i dira ga, šali se: „ajd', ajd' šta si se uhvatio za tu tašnu ko za pušku! Ne, ispuštaš je brate ko da je boj!“ 

I onda opet klizi pesma s radija: "boj, boj, krenite junaci svi! ...“ 

„Ugasi to!“

„Neću“, kaže Nazoru Mišić. 

„Ugasi radio kad ti kažem!“

„Neću“, ponovi Mišić. 

„Dobro, ne moraš, imam averziju na rat, pa navaljujem, ko gladan na gibanicu“. 

„A borio si se“, pita ga Mišić. 

„Jes', zaglavio sam bradu u mašinku. He, he, he“, isceri se Vladimir Nazor. 

„Pa nemoguće, ti si komunista, Titova garda, pulen. I mene su se kasno setili“, kaže Živojin Mišić. 

„A ja sam mislio da se po meni, ništa neće zvati“, reče mu Nazor.

„Ono zove se, i zvalo se, i šta im treba da menjaju uličnu tablu sa mojim imenom!?“, iščuđuje se Nazor, pa nastavi „Nego, Mišiću, uđem ja u taksi, i kažem taksisti: vozite me druže do ulice Vladimira Nazora! E, kaže on meni, tu sam Vas čekao, gospodine, više se tako ne zove, sada je to ulica našeg kapetana Živojina Mišića. Em me iznervira sa ovo 'gospodine', em me doveze baš tu do ulice Vladimira Nazora, gde ti stanuješ kapetane moj“, Vladimir Nazor već laska kapetanu Živojinu Mišiću i dadoše se uz smeh bez kraja. 

I kad kapetan Živojin Mišić uze da im sipa po čašicu rakije, prekrsti se i iščeze prilika Vladimira Nazora, a ja uhvatih sebe kako se osenjujem krsnim znakom, dok se budim iz sna. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Wikimedia/Goran Premec

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. FILOZOFIJA I KORONA: Poslije će svi biti „pametni”

    23.10.2020.

    Predrag Finci

    FILOZOFIJA I KORONA: Poslije će svi biti „pametni”

  2. DRUGO MIŠLJENJE ZDENKA DUKE: Poruke podrške napadaču s Markovog trga trebaju nas ozbiljno zabrinuti

    13.10.2020.

    Zdenko Duka

    DRUGO MIŠLJENJE ZDENKA DUKE: Poruke podrške napadaču s Markovog trga trebaju nas ozbiljno zabrinuti

  3. LEKSIKON MARKA TOMAŠA: Bivši dječaci koji nisu imali prigodu odrasti

    01.10.2020.

    Marko Tomaš

    LEKSIKON MARKA TOMAŠA: Bivši dječaci koji nisu imali prigodu odrasti

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije