ŠAMAR KOJI NAM JE ODALAMILA KORONA

Nacionalizam i religija ne haju previše za umetnost

ritn by: Gideon Levy/Haaretz | 17.01.2021.
ŠAMAR KOJI NAM JE ODALAMILA KORONA: Nacionalizam i religija ne haju previše za umetnost
Nije oduvek bilo ovako. Poezija i književnost su nekada zauzimale važnije mesto u životu Izraelaca. Sada se čini da su to teme ograničene na stranicama „Kultura i književnost“ u listu „Haaretz“. I pozorište je nekada bilo značajnije. Sada je moguće putovati u Dubai da se čuje Omer Adam tako da skidanje predstave „Givat Halfon“ sa internet stranice pozorišta HaBima ne boli toliko. Ma koliko da to iznenađuje, moguće je da prođe i cela godina a da se ne vidi Shlomo Artzi u Kesariji. Žalosno, ali to je istina. Teže je zatvoriti sinagoge u Izraelu nego pozorišne sale, mikve od klubova, verske škole od muzeja. I ovo govori nešto o nama, o našem svetu. Možda je pad levice već to najavio. Možda je to nuspojava uzdizanja desnice, koju prate nacionalizam, religija, agresivnost, vulgarnost i huliganstvo. Umetnost ne voli huliganstvo, a nacionalizam i religija ne haju previše za umetnost. Postoje naravno i religiozna umetnost i kultura, ali mnogo manje.

Potrebno je da se pošteno pogledamo u ogledalo, bez ulepšavanja onoga što vidimo: godina korone, koja je mnoge oborila, pokazala je takođe da su kultura i umetnost u Izraelu manje važne nego što se mislilo. Prošla je godina, kultura je umrla, umetnost je blizu tome, a nebesa se nisu otvorila.

Propast se nadvila nad kulturnom delatnošću i njenim akterima: piscima i tehničarima, pevačima i glumcima, plesačima i umetnicima. Njihov svet se urušio i to je ono što nas rastužuje. Na ljudskom nivou njihova nevolja nije veća od nevolja vlasnika malih radnji i sala za svečane događaje. Propast je stigla i do kulturnih institucija koje su stigle do tačke pucanja, neke od njih se možda nikada više neće ponovo otvoriti. To je strašno. Ali osim boli, koja je jasno iskazana od strane poznatih i elokventnih kulturnih radnika, moramo i da priznamo, a to boli isto tako, da u Izraelu 2021. kultura ne zauzima centralno mesto kao što nam se činilo i kako smo se hvalili da će biti.

Korona nam je pokazala stvarno mesto kulture na piramidi potreba. Jeste, ona uzdiže i obogaćuje um i duh, ali ona nije nužna kao što su nam neprestano govorili. Domovi zdravlja su važniji od pozorišta Kameri, Rami Levy lanac supermarketa je voljeniji od koreografa Ohada Naharina, tržni centri od amfiteatra, aerodromi od Muzeja Izrael. Ovo saznanje nas je uzdrmalo i boli, ali je istina.

Kulturni delatnici su ljuti zbog karantina i zatvaranja koje je vlada nametnula, ali ono što bi trebalo da ih uznemiri mnogo više jeste jednostavna činjenica (kako je rekao pesnik David Avidan, „činjenica koja preseca“) da je veći deo javnosti ravnodušan prema zatvaranju kulturnih prostora i što su mnogi brzo pronašli zamenu za njih. Netflix umesto Cinematheque. Osvešćivanje radnika kulture da je ona manje važna nego što se mislilo, jeste udarac koji je veći od nezaposlenosti i ekonomskih nevolja.

Protest
Detalj s protesta za spas kulture u Belgiji (FOTO: HINA/PA/Stephanie Lecocq)

Sada svi citiraju Churchilla koji je rekao „Za šta se mi borimo?“ kada su ga pitali da smanji budžet za kulturu. Ali čak i rat koji je Churchill poveo protiv Nemačke je bio rat za egzistenciju, ne za kulturu, uprkos romantičnim prizvucima u njegovom odgovoru. Izrael se naravno ne bori za kulturu, čak i ne protestuje. Izraelci su našli druge načine da se bune protiv karantina i da prevare nametnute zabrane, da naručuju dostavu do klupa u parkovima, da stavljaju maske na bradu i prodaju maske u prodavnicama nameštaja kako bi izdejstvovali njihovo otvaranje. Ali zbog samog zatvaranja kulturnih institucija javnost nije reagovala i nije protestovala. U Francuskoj su protestovali protiv zatvaranja knjižara, u Izraelu su čak i otvorene knjižare bile prazne.

Kulturni radnici se bune protiv odluka vlade, ali ovakve oduke su i bile moguće jer i u vladi znaju da umetnici nemaju oslonac u javnosti. Njihova sopstvena slabost je upravo omogućila njihovo zatvaranje.

Nije oduvek bilo ovako. Poezija i književnost su nekada zauzimale važnije mesto u životu Izraelaca. Sada se čini da su to teme ograničene na stranicama „Kultura i književnost“ u listu „Haaretz“. I pozorište je nekada bilo značajnije. Sada je moguće putovati u Dubai da se čuje Omer Adam tako da skidanje predstave „Givat Halfon“ sa internet stranice pozorišta HaBima ne boli toliko. Ma koliko da to iznenađuje, moguće je da prođe i cela godina a da se ne vidi Shlomo Artzi u Kesariji. Žalosno, ali to je istina. Teže je zatvoriti sinagoge u Izraelu nego pozorišne sale, mikve od klubova, verske škole od muzeja. I ovo govori nešto o nama, o našem svetu.

Možda je pad levice već to najavio. Možda je to nuspojava uzdizanja desnice, koju prate nacionalizam, religija, agresivnost, vulgarnost i huliganstvo. Umetnost ne voli huliganstvo, a nacionalizam i religija ne haju previše za umetnost. Postoje naravno i religiozna umetnost i kultura, ali mnogo manje. To je činjenica.

Možemo da nastavimo da ponavljamo umetnost ili smrt, kultura ili smrt, ali korona nas je ošamarila. Ostavila je žrtve ne samo u salama za intenzivnu negu. Kultura ili smrt? Nećemo umreti. Šteta.

Haaretz, 10.01.2021.

Sa hebrejskog za Peščanik prevela Alma Ferhat

Lupiga.Com via Peščanik

Naslovna fotografija: HINA/EPA/Neil Hall

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. OTETO IZ TMINE: General mrtvih civila i nekorisnih tajni

    21.02.2021.

    Bojan Tončić

    OTETO IZ TMINE: General mrtvih civila i nekorisnih tajni

  2. ZA DOBROBIT NAŠE DJECE: Seksualno obrazovanje u škole, još jučer!

    08.02.2021.

    Lana Bobić

    ZA DOBROBIT NAŠE DJECE: Seksualno obrazovanje u škole, još jučer!

  3. UZ HVALOSPJEVE MIROSLAVU TUĐMANU: Nepomućeni konsenzus organizirane laži

    05.02.2021.

    Jerko Bakotin

    UZ HVALOSPJEVE MIROSLAVU TUĐMANU: Nepomućeni konsenzus organizirane laži

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije