Sličnost je zapanjujuća. Jedan od epizodnih likova u filmu Lucasa Belvauxa, predsednica desničarske partije/pokreta koja je nasledila/odvojila se od svog oca, Agnes Dorgelle (Jacob) pljunuta je Marine Le Pen. Dotični filmski lik ima književno poreklo u političkom krimiću Le Bloc ko-scenariste Jeromea Leroya koji se bavi usponom gazdine kćeri na tron. Nazad u realnosti, izgleda da su „normalni“ dobili još jednu bitku (da, govorim o pobedi liberala Macrona nad ultra-nacionalistkinjom Le Pen), ali ne i poslednju. 

„Chez nous“ nam neće pokazati šta i kako dalje, ali će nas makar podsetiti da vučja ćud ostaje ista, čak i kad je dlaka izblajhana u plavo. Mesto radnje je stradali i propali industrijski gradić na severoistoku Francuske. Vreme je lokalnih izbora. Narodni Pokret, nastao iz Nacionalnog Bloka, očajnički traži kandidata za poziciju gradonačelnika i nalazi idealni foto-robot u liku požrtvovane medicinske sestre i samohrane majke Pauline (Dequenne) koju svi vole i poštuju. 

“Žvaka” koju umiveni nacionalisti ponavljaju je ta da oni nisu neki strašni fašisti kao u ona vremena, već prosto patrioti kojima je stalo do običnog naroda i običnog malog čoveka kojeg su napustile liberalne elite i prepustile ga džungli u kojoj sa jedne strane vlada siromaštvo, a sa druge agresivni imigranti, dok Pokret brani tipične francuske i narodne vrednosti, po potrebi hrišćanstvo, po potrebi sekularizam, a po potrebi solidarnost i socijalnu državu. Posrednik u manipulaciji je cenjeni doktor (Dussollier) kojem je Pauline zahvalna za brigu o njenoj umirućoj majci. 

Naša se medicinska sestra vrlo brzo nađe u nebranom grožđu, biva instruirana i učena šta, kada i kako da kaže, a reakcije njene okoline su podeljene. Međutim, pravi problem i pravu prepreku predstavlja njen stari-novi dečko Stankowiak (Gouix), nekada član militantnog krila Bloka koji tvrdi da se sada smirio. Što važi za političku opciju, važi i za pojedince upetljane s njom, od najvišeg do najnižeg nivoa: vuk, dlaka, ćud. Tako će moderni nacionalisti i alt-right bulumenta možda izbegavati rasističku terminologiju, ali će se vrlo dobro znati na koga se misli kada se upotrebi rasno neutralni termin poput “barabe”, da ne govorimo o onima sa nekom religijskom konotacijom: “ekstremisti”, “fundamentalisti” ili “džihadisti”. 

Tako će oni svoj para-politički otrov pakovati u različitu ambalažu u zavisnosti od ciljne grupe - jedno je lice namenjeno obespravljenim radnicima, drugo bogatašima, treće uplašenim bakicama, a četvrto bilmezima punim testosterona spremnim da se na nekome ižive. Tako će, uostalom, modelirati fraze iz programa, pa čak i fizički izgled kandidata prema potrebama i zahtevima političkog tržišta. Ali će, kao i svi fašisti i bitange, ostati samo fašisti i bitange. 

„Chez nous“ je film značajniji zbog svog sadržaja nego što je to zbog realizacije istog. U pitanju je kompetentno urađen film, izvrsno odglumljen i znalački režiran, na momente didaktičan i sa nategnutom motivacijom pojedinih likova, ali sve u svemu solidno napisan. Najvažnije od svega, „Chez nous“ ni trenutka nije dosadan film, lako se prati i kao socijalna drama i kao politički triler intrige. Belgijski glumac i reditelj Lucas Belvaux je ubeđeni levičar, što se najbolje ocrtava u njegovom kapitalnom delu, trilogiji iz 2002. godine, pa dekonstrukciji Nacionalnog Fronta u „Chez nous“ prilazi strastveno i posvećeno. To su prepoznali i “frontovci”, pa je film još i pre zvanične premijere (prvo u francuskim bioskopima, pa onda i na filmskom festivalu u Rotterdamu) okarakteriziran kao politička, difamacijska kampanja protiv Fronta Marine Le Pen. 

Belvauxova motivacija za ovakav film je sigurno delom politička, ali to ne stoji u potpunosti. U pitanju je ipak fikcija koja čak i ne kači jedan drugi fenomen na francuskoj političkoj sceni: uspon levog populizma koji se od onog desnog razlikuje po ikonografiji, dok je retorika jednako fluidna, a u centru stoji taj famozni konstrukt idealnog, nepogrešivog i bezgrešnog običnog naroda kojeg varaju elite i imigranti u žrvnju globalizacije.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: PR, screenshot