Više nije dovoljno malo talenta i malo sreće, a svim onim konobarima, prevrtačima hamburgera i prekarnim radnicima od posla do posla će biti potrebno više od jedne prave audicije da dobiju svoju šansu.

Petoro takvih ljudi će se prikazati kao ljudi ili kao likovi u „California Dreams“, filmu pametno smeštenom u zabitu i ruralnu Kaliforniju odakle se vide ona hollywoodska slova, ali je jasno da je tu reč o jednom sasvim drugom svetu. Patrick je skoro tridesetogodišnji devac koji nikad nije poljubio devojku. Neil gaji opsesiju Taco Belom, a sanja o scenarističkoj karijeri jer od scenarija sve počinje. Carolan živi u autu, ali svejedno vežba govor kada jednom prilikom bude dobila Oscara. K-Nine, odnosno Kevin je skladištar i imitator reality TV zvezde pod imenom Dog the Bounty Hunter. Konačno, tu je i naš protagonista Cory koji se nije odselio iz roditeljskog doma, koji osam godina nije imao posao i koji za sebe kaže da je gluma jedino polje na kojem je zaista dobar.

Oni će međusobno razgovarati, odnosno Cory će ih ispitivati o njihovim snovima, željama i svakodnevnim životnim rutinama, pokušavajući pritom da pronađe i artikulira sebe dalje od želje da bude slavni glumac i da upozna zgodnu Finkinju i ode s njom, što je ideja koju je dobio gledajući porno-kanal „Girls Gone Wild“. Prvi korak je snimanje filma u Berlinu, glavna uloga pritom, koje mu je omogućio njegov online prijatelj Henning lažući svoje producente, a Cory mora da obezbedi audicijski snimak i sredstva za avionsku kartu i prvo vreme. Problem je, međutim, što Cory nema niti toliko glumačkog dara, niti toliko novca, niti ikakvu izrazitu veštinu koja bi mu pomogla da pomenuti novac stekne, a muči se čak i sa sastavljanjem CV-a, kao i sa pravopisom. Pritom je njegova majka prema njegovim fantazijama i aspiracijama po pravilu brutalno skeptična.

Kao što znamo, poenta nije cilj, nego proces, odnosno kod Otta nemogućnost istog. Osim što za njegove stvarne ili fiktivne likove sve ostaje na velikim snovima, Ott slika taj specifičan luzerski milje. Lokacija “tako blizu, a tako daleko” nije slučajno izabrana, to je oblast koju on dobro poznaje i u koju je smestio sve svoje dosadašnje filmove. Žive boje okoliša takođe nisu slučajne, a uhvaćene kamerom Mikea Gioulakisa („It Follows“, „Split“) impresivne su i sugestivne, naročito u kontrastu sa nimalo lepom i idiličnom egzistencijom likova. One se, pak, savršeno slažu sa njihovim iluzijama.

Dokumentarac po svojoj suštini i misiji (FOTO: California Dreams)

Glavni adut filma je, međutim, Cory Zacharia, Ottov stalni glumac kojeg je gotovo holivudski slučajno upoznao na jednom parkingu i od tada s njim radio na svim svojim filmovima. I, budimo realni, Zacharia je daleko od dobrog i versatilnog glumca, ali je upravo njegova, u najboljem slučaju, prosečnost i način kako je Ott koristi ono što u filmu fascinira. Jer odigrati lošeg i limitiranog “wannabe” glumca nije nimalo jednostavno i određeni aspekti toga se ne daju odigrati tek tako, već se mora pogledati duboko u sebe. Opet, u Ottovim filmovima, Zacharia je sposoban i za zahtevne zadatke i za emotivne dubine i za otkrivanje intimnosti, za šta kao primer može poslužiti „Littlerock“.

Ključna reč ovde je iskrenost, i to ne ona neodgovorna i napadna. Jasno, „California Dreams“ je dokumentarac više po formi nego po sadržaju, iako se likovi i (neprofesionalni) glumci zovu isto. Na nekoliko mesta treba suzbiti nemalu nevericu i zaboraviti da će ljudsko biće registrirati prisustvo kamere i u skladu s tim se i ponašati. „California Dreams“ je, međutim, dokumentarac po svojoj suštini i misiji. Sve i da glumci ovde ne pričaju svoje priče, već igraju po scenariju, ovo je film koji govori o jednoj velikoj životnoj istini da realnost možda ničime ne podržava i podražava snove, ali da isti ti snovi o slavi i uspehu održavaju i hrane mehur filmskog stvaralaštva.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: California Dreams