Iz Ljubljane za Lupigu Biljana Žikić

Juče se navršilo sto dana od kako je u Sloveniji zabranjeno izlaziti na ulicu od devet uveče do šest ujutru. Policijski čas je postao nešto posve uobičajeno. Zabranjeno je napuštati svoju opštinu. Zabranjeno je okupljanje, ugostiteljski objekti ne rade. Zatvorene su sve trgovine osim onih sa hranom. Od oktobra su zatvorene sve škole. Vlada je ove sedmice donela odluku da deca u utorak ipak krenu u škole, a u četvrtak da više u školu ne smeju. Jednog dana možete frizeru, već sledećeg ne možete. Jednog dana možete da otputujete iz države, već sutradan ne možete da se vratite. 

Odluke vlade Slovenije se menjaju iz dana u dan, nekada iz sata u sat. O odlukama od životne važnosti građani i građanke bivaju obavešteni preko twitter poruka premijera Janeza Janše. Teško ko je više sposoban da ih prati. U svakom trenutku morate biti spremni na sve: na to da vam deca idu u školu i da vam deca ostaju kod kuće, na to da idete na posao i na to da ne idete, na to da ujutru ustanete i da nemate pojma za šta tog dana možete dobiti kaznu od 400 evra. Do skoro su takve drakonske kazne dobijali i oni koji su na ulici jeli sendvič. Neprestano ih dobijaju oni koji žele da na ulici iskažu svoj mirni protest neslaganja sa odlukama vlasti. Dovoljno je da stanete negde gde vlast misli da ne smete stajati i dobićete novčanu kaznu, suzavac ili pendrek. U ovom trenutku život u Sloveniji podrazumeva sposobnost prilagođavanja hirovitim vladinim odlukama i pomirenje sa činjenicom da vaš život i život vaše dece u potpunosti pripada vašoj vladi. 

Usred najveće zdravstvene krize u istoriji, Slovenija je već više od mesec dana bez ministra za zdravlje. Prošli ministar je dao ostavku. Njegovu ulogu preuzeo je premijer. Osim preko Twittera, on se narodu pokazuje i putem državne televizije, obično nedeljom popodne posle porodičnog ručka. U zadnjem pojavljivanju smatrao je jako bitnim da svoju pastvu obavesti da je novi soj virusa u Sloveniju doneo, ko drugi nego nedržavljanin Slovenije, ko drugi nego državljanin Kosova, i baš na radu u zapadnoj Evropi preko slovenačke firme i baš sa privremenom adresom u Kranju odakle je pre nekoliko meseci krenula medijska hajka na radnike sa Kosova i njihove porodice. Isti tipski lik koji je sad Janši doneo virus, smetao je i gradonačelniku Kranja Matjažu Rakovcu, koji je zato predlagao izmene Zakona o strancima i strahovito brinuo o tome da li državna socijalna pomoć odlazi u prave ruke. 

O odlukama od životne važnosti građani i građanke bivaju obavešteni preko twitter poruka premijera Janeza Janše (FOTO: HINA/STA/Nebojša Tejić)

"Mnogo je takvih koji samo zbog lošeg slovenačkog zakonodavstva steknu naše socijalno osiguranje. I zatim taj sa radnom dozvolom ode dalje u inostranstvo, a porodica ostane ili se vrati. Znamo, obično je to na Kosovo i onda se dešava da se novac uplaćuje na njihove račune u inostranstvu“, njegove su reči. Glavnom čoveku Kranja su posebno smetala deca i žene migrantskih radnika: “Naravno, ta deca su ... Većina njih je hiperaktivna ili aktivna i kada im je dosadno prave nemir u razredu, razgovaraju, pevaju, slušaju muziku”, objasniće, a žene, kaže, ne znaju jezik pa imaju problem “kod ginekologa”, dok najgore prolaze jadni Slovenci na periferiji grada jer se u kuće doseljavaju strani radnici sa velikim porodicama pa su te kulturne razlike u susedstvu nepremostive. “Moramo da znamo da svi ti stranci vrlo, vrlo dobro znaju svoja prava, ali ne i svoje dužnosti i obaveze. I naravno, iskorišćavaju naš zdravstveni sistem", govorio je Rakovec na nacionalnom radiju. 

Ne čudi da se predlog novog Zakona o strancima ubrzo našao na dnevnom redu parlamenta i da sada čeka na potvrdu. Taj isti radnik-migrant koji je Janši doneo virus, a gradonačelnika Kranja silno zabrinuo, prema novom zakonu ostaće bez mogućnosti da u Sloveniju gde privremeno radi dovede svoju porodicu jer su uslovi toliko zaoštreni da je to gotovo nemoguća misija. Šta će biti sa migrantskim radnicima i njihovim porodicama koji su već u Sloveniji? Ko će u Sloveniji raditi na gradilištima i na ostalim teškim i potplaćenim poslovima i to usred epidemije? O tome vlasti ne govore, ali zato nevladine organizacije koje brinu o pravima migranata već mesecima podsećaju na neustavnost ovog predloga zakona i na to da strani radnici nisu paraziti i prevaranti već da su oni koji rade i da od svojih zarada plaćaju poreze državi Sloveniji. Civilni sektor upozorava na kršenje osnovnih ljudskih prava migratana, radnika i izbeglica jer bi se po novom zakonu između ostalog ukinula zaštita prava deteta, uvele suspenzije međunarodnih konvencija o zaštiti izbeglica, proširila bi se policijska ovlašćenja za proveru dokumenata i elektronskih naprava, i drastično poseglo u porodični život migranata i privremenih radnika.

Posebno se vlast usred epidemije obračunava sa strancima, manjinama i kulturnjacima. Za sve njih koriste se isti nazivi: paraziti, neradnici, prevaranti i uljezi koji poštenom Slovencu oduzimaju hleb iz usta. Tako se novopečeni generalni direktor policije Anton Olaj, na doskorašnjoj funkciji državnog sekretara u Ministarstvu za unutrašnje poslove odlučno zalagao za ukidanje socijalnih transfera onim Romima koji „ne poštuju slovenačke zakone” i “zloupotrebljavaju socijalnu pomoć”. Olaj je već treći direktor policije od kako je Janšina vlada u martu prošle godine došla na vlast. I Nacionalni institut za javno zdravlje je od marta tri puta promenio vodstvo. U situaciji očigledne i sistematske zloupotrebe pandemije, kada vlast umesto u strategiju borbe protiv širenja virusa, energiju i vreme ulaže u neprestane političke rošade, ne čudi da ni višemesečno iznurivanje ljudi strogim merama nije dalo nikakve rezultate. 

Prosvjedi podrške Tovarnoj Rog (FOTO: Komunal)

U javnosti se mesecima vode besmisleni ratovi sa antivakserima, a vakcina nema niti za najosnovnije potrebe i ugrožene grupe. Nabavku maski od početka prate korupcionaške afere u koju su između ostalih bila upletena dva Janšina ministra. Slovenački uzbunjivač Ivan Gale je još u aprilu u emisiji javnog servisa “Tarča” otkrio šta se dešavalo u Zavodu RS za robne rezerve, a u oktobru je dobio otkaz u istom zavodu uprkos velikoj podršci javnosti na uličnim protestima i društvenim mrežama. Ni nedavna javna nabavka brzih testova ne prolazi bez afere jer se otkriva da je država opet sa nepravilnostima sklapala poslove i to sa firmom čiji su osnivači bili upleteni u piramidne poslove sa kriptovalutama.

Zbog smenjivanja direktora najvažnijih ustanova kulture, podcenjivačkog i autokratskog odnosa prema kulturi slovenački premijer je već postao svetski celebrity zahvaljujući članku u New York Timesu, a najistaknutije aktore civilnog sektora i nezavisne producente uz stalne pretnje i nipodoštavanja njegov ministar kulture Vasko Simoniti već je pokušao da izbaci na ulicu. 

Prvi put u istoriji Slovenije, vlada juče nije dala saglasnost da se objavi konkurs za upis na fakultete za studijsku 2021./2022. godinu. Premijer je odlučio da proveri koliko su upisi u skladu sa tržišnim potrebama, a posle njegovog twita u kome iznosi neke procente o upisima, jasno je, da će studenti i profesori umetničkih, humanističkih i društvenih nauka izvući najdeblji kraj. 

Janša će da proveri ko može da upiše kakav fakultet (SCREENSHOT: Twitter)

Janšini twitovi ovih dana nisu zaobišli ni medije, koji su od početka mandata njegova prva meta. Programski savet RTV Slovenija izabrao je novog direktora Andreja Graha Whatmougha, a odmah zatim je usledio premijerov komentar “da se nada da će ‘nova metla’ popraviti lažljivo izveštavanje” nacionalne televizije. 

Metle se latio i Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane. Iako u javnosti podržava levu opciju, slavi praznike NOB-a i građanima se obraća sa „drugovi i drugarice“ te pokušava da glumi Jacindu Ardern, zadnji događaji jasno su pokazali da se njegove metode rada baš nimalo ne razlikuju od Janšinih. U rano jutro 19. januara gradski redari i policija upali su bez najave i bez sudskog naloga u Autonomnu tvornicu Rog, kulturno srce Ljubljane, nasilno na ulicu izneli takoreći bose i gole korisnike ovog centra koje su zatekli na spavanju, a njihove lične stvari, umetničke predmete, produkcijsku opremu, knjige, dokumente i ostalo potrpali u kamione ili jednostavno ostavili u blatu, počevši odmah sa razbijanjem stakla na prozorima, lomljenjem i rušenjem objekata. Agonija korisnika Roga kojima policija nije dozvolila ni da se vrate po svoje kućne ljubimce i nasilje policije ostalo je zabeleženo na javno dostupnim snimcima. 

Neoliberalni novogovor Gradske opštine Ljubljana (revitalizacija, kvalitetna i ekološka sanacija, inovacija, razvoj kreativnih industrija) zapanjujuće je isprazan u poređenju sa dostignućima Rogovaca, koji su u poslednjih petnaest godina napušteni kompleks najveće jugoslovenske fabrike bicikla, Tovarne Rog, pretvorili u središte kreativne saradnje, kritičke misli, socijalne podrške naugroženijima, društveno-političkih pokreta, novih umetničkih praksi, skejtera i cirkuskih umetnika, pesnika i muzičara, izbeglica sa Bliskog istoka i migrantskih radnika sa prostora bivše Jugoslavije, pokreta Izbrisanih, angažovanih horova, plesnih grupa, pesničkih festivala, kontrakulture i samoorganizovanja, solidarnosti i saradnje bez hijerarhijskih obrazaca i kapitalističkog ustrojstva. 

Rogu danima pristižu brojna pisma podrške od građana i institucija iz cele Slovenije, regiona i Evrope. Gradonačelnik Ljubljane se brani time da se radilo o “zauzimanju praznih prostora” te da je Rog u vlasništvu grada, međutim Zajednica Autonomne tvornice Rog dokazima potvrđuje da se radi o nelegalnom preuzimanju Roga, izbacivanju ljudi na ulicu i pljačkanju njihovih stvari. Zahtevaju, između ostalog, ostavku svih odgovornih za evikciju i rušenje, vraćanje ukradenih produkcijskih sredstava i ličnih stvari, odštetu za ono što je bilo uništeno i momentalnu mogućnost za nastavak socijalnih, edukativnih, pedagoških, sportskih, kulturnih, umetničkih, političkih, stambenih i ostalih programa Autonomne tvornice Rog.

Cilj je čim pre srušiti i uništiti (FOTO: Komunal)

Kao da još nije dovoljno oštetio zajednicu, Janković nastavlja sa propagandom. Začuđujuće je da grad koji redovno izdaje svoje skupo propagandno glasilo Ljubljana nema novca da plati bolji marketing te se poslužuje jeftinu i providnu propagandu na prvu loptu u kojoj se Rog prikazuje kao leglo narkomana, klošara, parazita, ološa, lopova i društvenog dna, prljavštine i buđi. Zato će taj novi Jankovićev Rog biti paradni konj „novih, inovativnih i kreativnih industrija i kulture, javno kreativno središte“, kažu u gradskoj opštini, sasvim zanemarujući činjenicu da je kulturni centar već postojao na toj adresi, a da ga je gradska vlast srušila i uništila. 

Očigledno se radi o drugačijoj viziji kulture koju najbolje opisuje jedan od mnogobrojnih zapisa tuge i podrške: “Moje najbolje susede proterali su iz mojih dragih susedskih zgrada, a njih su porušili, zato da bi tamo izgradili kafiće u kojima ni ja (iako nisam baš najgore situirano biće na svetu), a kamoli neko u goroj situaciji neće moći sebi ni kafu da priušti. Konobari će najverovatnije biti plaćeni minimalno ili uopšte neće biti plaćeni, jer zar ne, uvek treba pratiti logiku kapitala. Ti zidovi su imali dušu. Zidova nema više, drugarstva su ostala!“

Prosvjedi za Rog (FOTO: Komunal)

I funkcioneri Studentske organizacije univerzeta u Ljubljani (ŠOU) bi da čiste. Sredstva za Radio Študent se tradicionalno iz godine u godinu smanjuju, a u predlogu budžeta za 2021. godinu za ovaj radio nije bio predviđen ni evro. Posle velikog pritiska javnosti, novi predlog budžeta za studentski radio iznosi približno polovinu minimalnog iznosa, koji je neophodan da bi radio sačuvao sadašnji obim rada, produkciju civilno društvenih, kulturnih i obrazovnih projekata i u proseku 17 sati živog studentskog programa od javnog značaja koji kreira više od 200 honorarnih saradnika i saradnica. Radio Študent, kao najstariji studentski radio u Evropi, koji je pre dve godine proslavio 50 godina, svake godine iškoluje brojne spikerske, novinarske, tehničke i druge medijske kadrove. Klupski maraton, festival izdavaštva Tresk, program nekomercijalne muzičke razmene sa brojnim radijskim stanicama, samo su neki od dugogodišnjih projekata, a ujedno je to i jedini radio u Sloveniji na kome se mogu čuti programi na jezicima bivše Jugoslavije. Sredstva za Radio Študent još nisu obezbeđena, tako da sudbina radija ostaje pod velikim znakom pitanja. ŠOU je inače poznat po izuzetno visokim platama svojih sadašnjih i bivših funkcionera te savetnika kao i po sumnjivim poslovima koje je u više navrata istraživao nezavisni novinarski portal Pod črto. 

Dok studentski funkcioneri isplaćuju sebi bajne plate, dotle se većina studenata nalazi na egzistencijalnom dnu. Školuju se od kuće, izbacuje ih se iz studentskih soba i domova, a neki od njih su živeli i u Autonomnoj tvornici Rog pre rušenja jer nisu imali kuda. Budući studenti su takođe u nezavidnoj poziciji. Čekaju da premijer oceni svrsishodnost njihovog izabranog smera na fakultetu i moguće smanji ili izbriše broj upisa, a matura im je već ugrožena zbog školovanja od kuće. Više od tri meseca neprekidno su bez druženja i kontakata, bez sporta i treninga, osuđeni na ekran i izolaciju. Sa ljubljanske pedijatrijske klinike javljaju o porastu hospitalizacija srednjoškolaca zbog pokušaja samoubistva kojih je u 2020. godini bilo za 30 posto više u odnosu na godinu ranije i na značajan porast poremećaja hranjenja, apatije i teskobe. Epidemija mentalnih problema mladih i dece kao posledice dugotrajne socijalne izolacije, tek čeka ovu državu, poručuju ugledni pedijatri, psiholozi i pedagozi.

Glava najstarijeg studentskog radija na svetu sada je na tanjiru (IZVOR: Radio Študent)

I ne samo mladi. Ljudi su danas u Sloveniji iscrpljeni, tužni, usamljeni, utučeni i iznureni. Zatvoreni u svoje domove i u svoje opštine, sa neprekidnim stodnevnim policijskim časom, sa konstantnim sužavanjem i ljudskih prava i napadima na slobodne i nezavisne institucije i zajednice, već su se navikli na jako prisustvo policije u punoj opremi na ulicama i na potpunu nedoraslost i hirovitost vlasti.

Ipak, ljudi se organizuju u mreže podrške kao što je novoosnovana Pravna mreža, u kojoj pružaju besplatnu pravnu pomoć svima koji su oštećeni u nelegalnim, protivustavnim i nedemokratskim postupcima. Ljudi se povezuju, pomažu jedni drugima i protestuju na načine koji su im dostupni. Tako je i sinoć obeleženo 100 dana policijskog sata performansom u centru Ljubljane. Za to vreme, vlast se grčevito drži epidemioloških mera i žuri da svoje prljave poslove završi i zacementira što pre, jer zna da erupciju nezadovoljstva ljudi u izmrcvarenim gradovima poput Ljubljane, uspeva da kontroliše još jedino zahvaljujući Covidu 19 i pendreku.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Komunal