"Kapilarne pojave" Enesa Halilovića predstaviti ćemo vam riječima njegova urednika:

Enes Halilović - 'Kapilarne pojave'
zbirka priča
izdavač Treći trg, Beograd, 2006.
urednik Srđan Papić
Kontakt: proza@trecitrg.org.yu
www.trecitrg.org.yu

U 77 kratkih priča Halilović uspeva da nam predoči sudar dva potpuno različita načina egzistiranja – orijentalne varoši i globalnog sela. Stare porodične vrednosti, strogi moral i tradicionalno razumevanje časti nagrižene su gastarbajtovanjem, preljubama i zatvorskim kaznama. Borbu starog i novog sveta - onog koji veruje u nadmoć sudbine sa onim koji smatra da se sudbina mora uzeti u svoje ruke maestralno je ocrtao jedan od najboljih mladih pripovedača Balkana. Zbirka priča Kapilarne pojave su autentično svedočanstvo o trenutku nestajanja "starih dana" i nastupanju nikad dovoljno dobrog "novog doba".

O 'Kapilarnim pojavama' rekli su:

Sasvim izdvojen na proznoj sceni nalazi se Enes Halilović, trenutno možda i ponajbolji mladi pripovedač sa ovih prostora. Kod Enesa se na fascinantan način spajaju dve krajnosti. S jedne strane služi se arhaičnim jezikom prepunim turcizama, ali se selimovićevsko-andrićevskim tonom oslikavaju savremeni akteri, poput gastarbajtera, boraca za ljudska prava ili novinara. Ta orijentalna pozicija, gde se svet umesto sa ćepenka sada smireno posmatra kroz izloge fast food restorana, otkriva i u prebrzom dvadeset prvom veku zrnca istočnjačke mudrosti i neprolaznosti.
Srđan Papić

Britki humor i, istovremeno, smisao tragike ljudskih sudbina i njihove apsurde, u najboljoj tradiciji bajki i usmenih priča, sačinjavaju blago ove knjige koja odaje darovitog pripovedača. Čitaćete je naiskap kao ljuti lek, u prvi mah gorak, potom sladak.
Jovica Aćin

Najveće obilje, ali i zrelost uobličenja (formalna svojstva, jezički kvaliteti) pokazuje proza Enesa Halilovića. Krećući se od parabole do anegdote, nalazeći večnoljudsko u lokalnom, pokazujući složenost života kroz dovođenje u neposrednu vezu sasvim udaljenih pojava i zbivanja, i sluteći onostrano čak i u onim pričama koje su sasvim utemeljene u stvarnosti, Enes Halilović u svakoj priči pokazuje brigu za kompoziciju koliko i redak talenat da željenu strogost dosegne.
Jasmina Ahmetagić

Mnoge od ovih priča Šeherezada kao da je prećutala u beskrajnoj Hiljadu i jednoj noći, a neke druge kao da su nenapisane od strane Danila Harmsa, Semjuela Beketa ili Ežena Joneska.
Mirko Demić

Knjiga proze pesnika Enesa Halilovića spada u korpus onih dela koja podupiru Šelijevu, mada ne samo njegovu tezu, sada već i činjenicu da je poezija sinonim ukupnog stvaralaštva. Bez valjanog pesničkog umeća ne možemo da očekujemo ni dobru prozu, niti bilo koji drugi pisani trag, bez obzira koliko je pesničko iskustvo u tekstu (nekome) manje ili više vidljivo.
Marija Knežević

U "dvorištu" ove knjige Halilović je sabrao mnoga kazivanja. Usmena i ona koja je sam preradio. Čije "opismenjene" melodije odzvanjaju sa partitura njegovih aranžmana.
Zoran M. Mandić

Reč je o prozi mladog i darovitog pripovedača, „sa smislom za humor i tragiku ljudskih sudbina”.
Anđelka Cvijić

Priče je Halilović vajao originalnom bajkovitošću, maštovitošću, izglancanom fantastikom, fiktivnim promišljanjem.
Nebojša Gajtanović

Svi junaci zagnjureni su u surovi život i pokušavaju da se izvuku iz tragedije u koju ih sudbina nosi. A baš ta sudbina glavni je epizodista ove zbirke. Na momente životno gorak, nikada dosadan, retko banalan, a sa izoštrenim smislom za humor, Enes Halilović piše priče koje pobeđuju u najtežoj borbi - borbi koju uvek nameće igra sa narodnim pripovetkama: uspeva da svojom pričom zamaskira anegdotu iz koje se ista inače rađa.
Mića Vujičić

Kad se tiče knjige gospodina Enesa Halilovića, nisam je pročitao, zapravo još nisam došao do nje.
Anonimni učesnik internet foruma

O autoru:

Enes Halilović, pripovedač, pesnik, dramski pisac i novinar. Diplomirani pravnik i ekonomista. Rođen je 5. marta 1977. godine u Novom Pazaru. Radi kao dopisnik radija Slobodna Evropa. Osnivač književnog lista Sent. Objavio je zbirke stihova Srednje slovo (UPS, Novi Pazar, 1995) i Bludni parip (Agena, Beograd, 2000), zbirku priča Potomci odbijenih prosaca (Rad, Beograd, 2004) i drame In vivo (Prosveta, Beograd, 2004).
Koautor je u knjizi Na trećem trgu – antologija nove kratke priče Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore (Narodna biblioteka „Jovan Popović“, Kikinda / Treći Trg, Beograd, 2006).
Zastupljen je u nekoliko antologija i prevođen na više jezika.