Divac i Petrović

Radiosarajevo.ba: Na čiju je inicijativu  je došlo do snimanja ovog filma?

Divac: Film je snimljen na inicijativu Diona Cocorosa , koji inače producent u NBA Entertainmentu. On je došao sa idejom, jer je znao celu situaciju sa igračima sa naših prostora. Ja sam je podržao, a iskren da budem nisam verovao da će uspeti da dočaraju onako baš kako je bilo i da pošalju prave poruke kroz film.
 
Radiosarajevo.ba: Koliko je trajalo snimanje filma?

Divac: Snimanje filma trajalo je petnaestak dana, ali cela montaža i nabavljanje dokumentarnih stvari trajalo je skoro godinu dana.
 
Radiosarajevo.ba: Da li imate još 'razrušenih prijateljstava' koje niste stigli sklopiti?

Divac: Ne mogu sad konkretno da kažem, ali verovatno ima. Vreme leči sve i komunikacija među ljudima uticala je na to da sa Dinom [Rađa] i Tonijem [Kukoč], sa kojima sam, na kraju krajeva, i bio najbliži, imam normalne odnose kao što su bili ranije.

Radiosarajevo.ba: Za vrijeme Vašeg boravka u Zagrebu rekli ste da se niste osjećali najlagodnije. Zašto?

Divac: Ne bih želeo da me neko pogrešno razume. Ne govorim ja to generalno, nego u onom delu kada sam snimao. Nije to nezadovoljstvo, to je osećaj koji sam imao, a koji se na kraju krajeva i vidi u filmu. Jednostavno, ljudi su se ponašali tako kako su se ponašali. Izbegavali su kontakt sa mnom. To je i razumljivo, jer sam shvatio da sam ja bio „persona non grata“ u Hrvatskoj zbog svih manipulacija koje su mediji pravili tokom devedesetih godina sa mojim imenom i prezimenom.

Radiosarajevo.ba / Lupiga.Com