Njihovu ljubavnu priču, pratimo kroz period od sedam godina, a radnja filma odvija se u malom belgijskom gradu. Dok Didier piše i komponuje bluegrass muziku i potpuno je opčinjen SAD-om, Elise je majstorica tetoviranja. Iako njih dvoje savršeno odgovaraju jedno drugome, vrlo brzo će nam postati jasno da oni ne mogu biti različitije osobe, a kako će se njihov zajednički život iz raja sve više početi pretvarati u pakao, tako će se i oni krenuti karakterno menjati, posebno Didier koji će se transformisati u ogorčenog momka ljutog na ceo svet, Elise i njenu religioznost. U priči ih pratimo otkako su se upoznali i zaljubili, praktično na prvi pogled te odmah počeli da žive zajedno na njegovoj zabačenoj farmi, preko rođenja i smrti njihove ćerke Maybelle, kojoj je rak dijagnostikovan kada je napunila šest godina, pa sve do raspada među njima do kojeg je dovela ćerkina smrt. 

Film je uspeo da dotakne važne i ozbiljne teme, kao što su suočavanje sa gubitkom najmilijih, religija i ateizam, ljubav. Kako se nositi sa takvim gubitkom, kako preživeti tako nezamislivu tragediju i da li uopšte postoji šansa za novi početak posle ovakvog užasa? Pored više nego ubedljivog naslovnog tandema (Didiera igra Johan Heldenbergh, a Elise Veerle Baetens, oboje su iskusni belgijski glumci sa mnogo uloga iza sebe), najveće zasluge za ovaj veoma dobar film svakako pripadaju scenaristi i reditelju Felixu van Groeningenu, kome je ovo četvrti po redu dugometražni igrani film. Dugo nisam video toliko hemije i strasti na filmu. Odlični glumci će nas provesti kroz svoje najsrećnije i najtužnije trenutke, a mi ćemo to progutati širom otvorenih očiju i usta, i stalo nam je do njih.

Film je savršeno snimljen, sa savršenom muzičkom podlogom. Dva glavna lika imaju zajedničku ljubav prema bluegrass muzici, zajedno su u bendu, a to ide od skromnih početaka u barovima do koncerata u velikim salama. Smrt male Maybelle, kao i smrt svakog deteta, neobjašnjiva je tragedija, surova igra sudbine, a raspad veze i Elisin poslednji čin su nešto što se možda moglo izbeći sa malo kompromisa. Ovde stalno skačemo iz jednog vremenskog perioda u drugi, i saznajemo ključne detalje njihovih života već u početnim scenama, ali „The Broken Circle Breakdown“ zbog toga nikada nije dosadan film. 

Scenarij je zasnovan na istoimenoj pozorišnoj predstavi Johana Heldenbergha i Miekea Dobbelsa, a vredi reći da je bio nominovan za Oscara 2014. godine u kategoriji stranog filma (te je godine bila neverovatna konkurencija u trci za Oscara, nagradu je dobio „The Great Beauty“ Paola Sorrentina, a da ne govorimo da je tu bio i „The Hunt“ Thomasa Vinterberga), te da je osvojio skoro 50 nagrada na festivalima širom sveta. Definitivno bih ovu romantičnu muzičku dramu stavio u top deset najboljih u poslednjih deset ili 15 godina, i za mene ostaje savršen film. Očekujte tešku priču o dvoje tako divnih, a tako različitih ljudi, priču koja će vas možda, kao što je mene, rasplakati. Previše tužan, ali ipak film vredan vašeg vremena.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: The Broken Circle Breakdown

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.