INTERVJU REPETITOR 1. DIO

Đinđić se odlučio za šok-terapiju u Srbiji i poklonio poduzeća Slobinim tajkunima

ritn by: Ana Benačić i Ivan Kegelj | 27.07.2014.
INTERVJU REPETITOR 1. DIO: 'Đinđić se odlučio za šok-terapiju u Srbiji i poklonio poduzeća Slobinim tajkunima'
Tko još ne zna, Repetitor su: Milena Milutinović, Ana-Marija Cupin i Boris Vlastelica. Ovaj mladi beogradski trio praši punim gasom, što su pokazali više puta i hrvatskoj publici, zadnji puta u Šibeniku. Usprkos tome, ovo nije samo rokenrol intervju, iz jednostavnog razloga što u moru bendova spadaju u onaj malobrojniji dio koji politički promišlja i artikulira stvari. Zato smo ih dan nakon njihovog nastupa na sisačkom Festivalu Željezara iskoristili da se informiramo o Srbiji, gledano kroz prizmu (izgubljene?) generacije rođene krajem osamdesetih. Recimo da nam je sada malo jasnije zašto Đinđićeva udovica hvali Aleksandra Vučića.

Što vam se čini od Željezare Sisak? Jeste li uspjeli obići izložbe, pogone?

BORIS: Slabo smo uspeli da obiđemo, jer je bio mrak kad smo stigli. Ali znamo dosta o deindustrijalizaciji Siska. Znamo da je Sisak simbol deindustrijalizovanog grada u Hrvatskoj.

Koji je njegov pandan u Srbiji?

BORIS: Bor odmah pada na pamet. Majdanpek je manja verzija Bora, prosto jer je manji grad. 

INTERVJU REPETITOR 2. DIO 'Muzičke škole? Tamo kreativnost ide da umre'

Jeste li bili u Boru, svirali tamo?

BORIS: Bili smo, ali nismo svirali. U Majdanpeku smo svirali. To je rudnik zlata gdje ljudi žive jako siromašno. 

MILENA: Sede bukvalno na zlatu. 

ANA-MARIJA: Grad sedi na zlatnoj žili. Tako su nam rekli. Ispod samog grada je najviše zlata, a ljudi žive loše. 

Nastup vam je odlično primljen ovdje. Čuli smo komentare da ste poput EKV-a, ali žešći i pametniji. 

BORIS: Nismo mi kao EKV. Ne kapiram tu usporedbu, nikad ih nismo slušali. 

Koliko već godina imate svatko pojedinačno, a koliko bend?

BORIS: Već 8,5 godina smo skupa. Ja sad punim 26. 

ANA-MARIJA: Ja ću za dva-tri meseca imati 28.

Ti si, Ana-Marija, dakle, u rizičnoj dobi za rock 'n' roll zvijezdu.

BORIS: Pregurala je veći deo 27. godine.

Muzika vam je prilično depresivna, zapravo, to je možda pogrešna riječ. Ali ima puno paranoje, inspirirana je prilično mračnom energijom. Što vas konkretno pati u vašoj neposrednoj okolini da se to vidi na muzici?

ANA-MARIJA: Ne bih se složila da je depresivna, uopšte.

BORIS: Možda je besna, ali ne depresivna. Užasno je govoriti šta nas tačno konkretno smeta, jer to samo pojeftini kompletnu priču, koji god odgovor da ti dam. Šta da ti kažem? Da me boli nepravda? Jel' to dobro zvuči? Ne zvuči, brate.

Može se primijetiti da si popizdio što se ovih dana u Srbiji priča samo o lažnim doktoratima dok se istovremeno socijalno ugroženim skupinama u Beogradu ukidaju prava.

BORIS: Ukidaju u Beogradu sva socijalna davanja, pod izgovorom da nema para, a Beograd jedini zapravo ima para, što je poruka da sebi neće ukidati nikakve privilegije, a spremni su da idu do kraja sa ukidanjem onoga što plaćamo kroz poreze i namete.

Repetitor u Majdanpeku, gradu čudesa: 'Ispod samog grada je najviše zlata, a ljudi žive loše' (FOTO: Facebook/Repetitor)

ANA-MARIJA: Beograd na vodi mora da se pravi.

BORIS: Reakcije ne-ma. Uopšte. Ni sa jedne strane.

Kako?

BORIS: A eto! Ne postoji levica, nema opozicije, nema nikoga 'ko bi se bunio. Opozicija bi to isto radila.

Koji je vaš socijalni background?

BORIS: Dede i babe radnici, a roditelji neka kao srednja klasa koja je to bila jedino za vreme SFRJ, pa je od toga ostao samo socijalni milje, dok se ekonomski segment srednje klase negde izgubio u prelazu na kapitalizam i vratio tamo gde je bio i pre socijalizma. 

U SRBIJI GENERALNI ŠTRAJK, A U ZAGREBU... Uz zvukove Internacionale u Saboru izglasan skandalozni ZOR

MILENA: Nepostojeća srednja klasa. 

BORIS: Zašto se bavimo našim poreklom? I to na trećem pitanju! OK, nismo fabrički radnici, i?

ANA-MARIJA: A šta ti je deda bio?

BORIS: Deda mi je bio rečni mornar, baba mi je radila u fabrici, ali...

Zašto je problem govoriti o tome, je li porijeklo bitno za vaš razvoj, je li bitno uopće?

BORIS: Nije problem. Samo mi je čudno što je treće pitanje o backgroundu - 'ko ste vi zapravo, odakle su vaši?

'Ko stoji iza vas?

ANA-MARIJA: Italija, Ukrajina i Srbija. 

Onda ćemo o muzici. Vidim da ste prilično popularni u Hrvatskoj, informacije o vama idu od uha do uha. Što je sa Srbijom, kako ste primljeni dalje na Balkanu?

BORIS: Taj balkanski sindrom je takav da su EKV više voleli u Zagrebu, nego u Beogradu, a Haustor više u Beogradu nego u Zagrebu - tuđe je slađe. Ovo gde si ti, tu znaš 'ko je, čiji je, s kim se druži, ima puno nekih ličnih priča, a ovde nema. Ovde si ti neki lik sa strane. Primljeni smo dobro i kod kuće i u Sloveniji, gde smo prošli skoro svako selo, Hrvatskoj pa Makedoniji i Bosni...

MILENA: Ali tamo gde ljudi ne razumiju jezik, razumiju energiju. Nakon turneje od 20 dana ne možemo da se žalimo da je aplauz bio mlak. 

Primijetila sam da su tebe, Borise, na jednom od zapadnoeuropskih koncerata ljudi nosali po publici.

ANA-MARIJA: Da, u Amsterdamu. To je već regularno, svirali smo tri-četri puta tamo.

Jesu li to ljudi s ovih prostora ili?

BORIS: Ne. Bude 10-20 ljudi odavde od sto-dvesta, u Berlinu nešto više, ali u većini mjesta nije bilo skoro nikog našeg, uglavnom su "strendžeri". 

Pitam, zato što ste na Gričevanju okupili 2.000 ljudi i pobrali pohvale.

BORIS: Tim koncertom smo završili turneju.

Gričevanje - omiljeni koncert turneje za gospođicu Cupin (FOTO: Facebook.com/Repetitor)

ANA-MARIJA: To je meni bio najbolji koncert na turneji. Atmosfera je stvarno bila strava, od prve pesme. 

Je li vam to bio najveći koncert?

BORIS: Ne, na Exitu je bio najveći. Teško je proceniti taj fusion stage, ali bilo je oko pet hiljada ljudi.

I, kakav je osjećaj iz garaže istupiti pred tisuće ljudi?

BORIS: Jeziv malo!

ANA-MARIJA: Ja volim, baš volim videti puno ljudi.

BORIS: Ne, ne, super je. Ali kad smo slušali snimke s tog koncerta, sve stvari su bile malo brže odsvirane. Toliko je bilo dobre energije, da imaš previše snage.

MILENA: Po meni su manji klubovi bolji, za oko 300 ljudi. Kset, na primer. 

Ljudi znaju tekstove, pjevaju s vama?

ANA-MARIJA: Da, da.

MILENA: Da, do mene teško to dođe, jer sam iza (za bubnjevima).

ANA-MARIJA: To bolje čuješ u klubu, al' deru se. Stvarno, kad zaboravim, neko dođe i peva mi tu u prvom redu i čujem njega glasnije nego sebe, majkemi.

MILENA: Kad sviraš prve taktove pa kad kažu "Eeeej!", znači da znaju šta ide. 

Na koje se vaše stvari više reagira?

BORIS: Nema pravila. Nekad nešto odsviraš bolje. 

MILENA: Čini mi se da više ljudi reaguju na stvar za koje smo snimili spotove. 

 


U pravom trenutku

Priča se da ćete se morati kratko razići sljedeće godine, ako ti budeš morala ići raditi u inozemstvo.

MILENA: Da, bila sam prije dvije godine u SAD-u pa i ovo i prošlo leto govorim da ću ići, ali ne odem. 

Kao studentica odlaziš na rad?

MILENA: Da, odem u neko malo mesto u SAD-u.

Znači, ne može se živjeti od muzike?

BORIS: Pa mi još nekako i uspevamo sa još kojim prekarnim poslićem. Ali mislim da nismo baš čest slučaj.

Koliko bend može funkcionirati bez jednog člana?

ANA-MARIJA: Teško.

MILENA: U našem slučaju teško. Meni je bend familija, imamo poseban način govora, razumevanja bez da pričamo.

 

'Meni je bend familija, imamo poseban način govora, razumevanja bez da pričamo.' Repetitor na Plitvicama. (FOTO: Facebook/Repetitor)

BORIS: Teško bi nam to bilo zamislivo.

Kad ćete nabaviti kombi?

MILENA: Kad kupimo bubanj!

A što je s bubnjem?

BORIS: Nema ga! Baš ga nema, čoveče!

MILENA: Al' bit će pošto smo platili jebene škole. 

Zar niste javno financirani kao studenti?

BORIS: Šta je javno financirano?

MILENA: Ako nećeš da živiš fakultetski život u smislu da ne izlaziš s fakulteta, možda i nećeš plaćati. Možda.

ANA-MARIJA: A 'ko to želi?

BORIS: Javno je finansiran samo neko 'ko je četiri godine posvetio jedino i isključivo tome i ne radi ništa drugo. Rade rang liste i nije dovoljno da daš uslov, nego moraš da budeš bolji od svih drugih. Pa te ovaj gleda kao konkurenciju i neće da ti da svesku, neće da ti pomogne, sutra mu možeš smetat. Baš je sve pošlo u kurac, taman kad smo mi došli na red!

MILENA: Mi smo '87 prva generacija Bolonje, prva generacija koja je svašta doživela u školstvu.

Jeste sudjelovali u blokadama?

BORIS: Jesmo. Ona prva koju su pokrenuli anarhisti se desila iste godine kada sam upisao faks i nisam znao šta se tačno dešava pa nisam učestvovao. Kada je bila druga pre par godina već sam napustio fakultet, ali sam bio tu nekoliko dana. 

Kako gledaš na to danas?

BORIS: To je bio poraz; Poraz koji je imao neke dobre strane u smislu da su se ti ljudi, sa tim zajedničkim iskustvom zbližili, da su neki od njih izvukli pouke i da su nastavili zajedno da rade, dakle bilo je tu dobrih strana, ali ne treba bežati od toga da je to bio poraz u smislu neispunjenih ciljeva.

Smeta li vam što se vaša muzika skida s interneta?

ANA-MARIJA: Ne, mi to i želimo.

BORIS: Muzika je postala šljakerski posao u smislu da kol'ko sviraš tol'ko ćeš i da zarađuješ, jer se i ploče i diskovi prodaju skoro samo na koncertima.

To je dosta pošten pristup.

BORIS: Pa, da. 

MILENA: Uostalom, i sviraš zbog tih koncerata, a ne da bi sedeo kući. Mi smo live bend.

Što vam se čini od ovih ograničenja pristupa servisima poput YouTubea ili Groovesharka zbog autorskih prava? Osim toga, na YouTubeu nas sad maltretiraju s reklamama. 

BORIS: To je jako iritirajuće. Pa pogledaj kolike kazne dobijaju ovi carevi što su nam podarili PirateBay i druge slične sajtove, kao da su masovne ubice - 15, 20, 25 godina... Tu kao da smo svi malo fejlovali.


'Carevi što su nam podarili PirateBay' (FOTO: Facebook)

Što je trebalo napraviti?

BORIS: Pa dobro pitanje, u ovom slučaju je to stvar američkih zakona, ali ne bih hteo da pričam klincima jednog dana kako si nekad na netu mogao da gledat šta 'oćeš, a da mi oni kažu: "Ma daj, ćale, ne seri! Evo opet sere ćale da je sve bilo bolje.“

Čini li vam se da pripadamo nekoj izgubljenoj generaciji kada je riječ o zahtijevanju političkih prava? Sve može postati senzacija na par dana i onda se ispostavi da se radilo o prilično jalovoj buci, sve nastavlja po planu.

BORIS: Pa ako hoćeš iskreno, mislim da na levici ne postoji dovoljno preispitivanja strategija i gledanja rezultata. To je postao lifestyle. I tu postoji opasnost od samodovoljnosti. 

Misliš da je ljevici preugodno, da se to pretvorilo u izlete i sastanke?

BORIS: Mislim da je ljudima na levici često ugodno i da im ne fali mnogo. I da se to detektuje i odbija radničku klasu. 

Sudjeluješ li i ti u tome?

BORIS: Verovatno da. Ne izopštavam sebe skroz iz toga, ali bitno je da postoji svest da se tome stane na put, jer ne može da postoji levica bez širih slojeva, a širi slojevi se često ne osećaju dobrodošlim na levici.

Događa li se u Srbiji da ljevica prepušta neke svoje tipične teme desnici? (U Hrvatskoj organizacije poput "U ime obitelji" najavljuju referendume o rasprodaji javnih dobara, "Zlatna zora" u Grčkoj dijeli hranu sirotinji, doduše, uz predočenje dokaza da si porijeklom iz Grčke...)

BORIS: U Srbiji je i ta ekstremna desnica na izdisaju, za vrijeme zadnjih izbora su se sjebali totalno. Baš su im svi okrenuli leđa, nema nikog takvog ni u parlamentu. 

RELIKTI MRAČNE PROŠLOSTI JOŠ UVEK SU TU: "Od ljudske krvi ruke se ne peru"

Aleksandar Vučić je ovdje percipiran kao desnica, zbog ranijih pročetničkih nastupa.

BORIS: Aleksandar Vučić je centar centrovog centra, onaj pravi liberalni centar koji Žižek naziva ekstremnim centrom. To mešati s nacionalizmom je baš pogrešno. On nije "s" od Srbije rekao otkad je na vlasti.

Boris Vlastelica - hrvatski glazbenik? Vokal i gitara. (FOTO: Lupiga.Com)

Ali kad to postane politički oportuno, hoće.

BORIS: Znam, ali mi sad da se plašimo nečega što ne postoji, a on je za to vreme čovek Brisela i MMF-a? Nema nacionalne desnice u Srbiji u parlamentu, ne čuje se njihov glas.

Koliko pratite politiku?

BORIS: Nije da ne pratim, nije da ne znam šta se dešava.

ANA-MARIJA: Ja se samo rastužim i ponekad mi treba da ne pratim da bi se vratila. 

MILENA: Ja se samo nerviram.

BORIS: Kažem ti, u Srbiji nije problem desnica, nego centar pa zvali se oni naprednjaci, HDZ, SDP  ili demokratsko-demokratska stranka, sve je ista priča, svede se na liberale. Na neoliberale iz Brisela. 

Prije par godina je Boris Tadić bio apsolutni car, vladar medija.

BORIS: Postavio je temelje za ovaj način vladanja. Nikada niko nije bio popularan kao Vučić, od Slobe, ali to je medijska popularnost.

Na čemu on grabi poene?

ANA-MARIJA: Navodno je pohapsio neke tajkune, koje onda pušta nakon mesec dana.

BORIS: Na tom da će on da uhapsi sve živo. Napravio je dobru foru, izazvao je vanredne izbore kad je on bio tema, kad je bio aktualan referendum protiv njega - 50 posto za, 50 posto protiv njega i eto ti najveće pobede u istoriji. Ali da, te najave hapšenja i konstantne najave nečega su to čime on grabi. Zadrži tajkune mesec dana i ne desi se ništa. 

ANA-MARIJA: U poslednje vreme hapse i zbog statusâ na Facebooku, nedavno se to zbilo pod isprikom širenja panike.

Da, Njuz.net je izvijestio kako je Kurir dobio licencu za širenje panike u vrijeme poplava. 

ANA-MARIJA: To su dupli standardi, za neke važi, za druge ne.

BORIS: Katastrofalno su reagovali oko poplava - u Bosni je bilo jednako, ako ne i gore - čak mislim da se može reći da su odgovorni za puno žrtava jer su rekli ljudima da ostanu u svojim kućama u Obrenovcu. I sada ih nitko ne poziva na odgovornost, oni su krenuli u kontranapad - napali su narod da su širili paniku, da su pisali svašta na Facebooku, da je samo vlada ispravno reagovala, pravi kontranapad. Priveli su troje ljudi i osudili ih ekspresno na blagodrakonske kazne.

Ana-Marija Cupin, djevojka u rizičnoj dobi za rokenrol zvijezdu. Vokal i bas. (FOTO: Lupiga.Com)

ANA-MARIJA: To je bilo čisto zaplašivanje, obuzdavanje slobode govora. Utjeruju strah, to je ono što ja osećam. 

BORIS: Ali šta je zamka? Ti nemaš osećaj da je to povezano s jednim čovekom ili strankom na vlasti, već da je to jedna progresija nezavisna o tome 'ko je na vlasti. Ovi su gori od onih prošlih, a oni su gori od onih pre njih i tako... K'o da svako uči od ovih pre kako da budu još gori, da još bolje kradu narod da niko ne primeti, da još više rade samo za svoju malu ličnu korist bez obzira na cenu. 

FOTO I VIDEO: Zahvalna Srbija veliča svog superheroja Vučića! 

Pa kad se dovoljno sofisticirate ući ćete u Europsku uniju.

BORIS: Da, to je to. Kad se izvešte. Zato mi je suvišno govoriti o Tadiću, glasanju... Kad moraš da ih rušiš sve. 

Kako gledate na EU? Možda je malo pretenciozno da vas pitamo o tom...

BORIS: Pa baš je pretenciozno, zato što mi se čini da nas niko neće ni pitati, i da nema druge, ali nisam nešto radostan i ne veselim se tome. Mora se, mislim da je to i dominantan stav u Srbiji. 

Ali lakše ćete ići u Austriju, Francusku...

BORIS: Da, da, nema granica, neće nas pretresati. Još para za put da imamo...

ANA-MARIJA: Al' to neće da bude skoro.

BORIS: Da, da, to će da bude kad budemo pravili četvrti reunion. 

Ništa se značajno neće promijeniti kad se to desi.

BORIS: Najviše mi smeta ta standardizacija života, puno, puno više pravila nego do sada. Hodaj ovde, idi tamo, kupuj vamo.

MILENA: Nema rakije, nema kajmaka. 

BORIS: Kako li su završili protesti u Bosni?

Pa plenumi se sastaju i dalje, radne grupe iznose zahtjeve lokalnim vladama. 

BORIS: Al' to je to. Čim ode u plenum i samo sastančenje to je ćao. Makar iz mog iskustva i iskustva svih blokada.

Ali kako onda napraviti protutežu vlasti?

BORIS: Radom na ozbiljnoj, isprofilisanoj organizaciji koja bi oko sebe dalje okupljala druge progresivne grupice i grupe. Tako nešto ne može od početka da bude dostupno bilo kome iz javnosti, bilo kom panduru koga pošalju iz stanice da stvori konfuziju i pometnju.

Vi ste za vrijeme rata bili klinci. Koliko se toga uopće sjećate?

MILENA: Mene su moji čuvali od toga. "Idi ti tamo da se igraš, nemoj ništa da brineš".

BORIS: Meni je keva iz Splita, ćale iz Beograda. Imali smo dvojno državljanstvo pa smo prelazili preko Mađarske u Srbiju. Video sam sve te ruševine u Hrvatskoj i Bosni dok su bile sveže.

Pa ti si hrvatski pjevač onda!

BORIS: Zamisli to!

Ako budeš valjao, svojatat ćemo te k'o Teslu.

BORIS: Al' to je gotovo, on je naš. Mi smo nazvali aerodrom Nikola Tesla, a šta ćete vi?

Milena Milutinović, najopakija (?) bubnjarka bez bubnja (FOTO: Lupiga.Com)

Mi smo mu digli spomenik u zrak!

BORIS: Šta stvarno?

Da, u Gospiću, početkom rata.

BORIS: Eto vidiš, vi ste se odlučili!

Postoji li ikakav sentiment za Jugoslaviju u vašoj generaciji? Ne onu Slobinu.

BORIS: Postoji, ali nije izražen.

ANA-MARIJA: Više kroz roditelje, slušamo o tome kako je bilo, kako se živelo, putovalo.

BORIS: A i vidiš da su te zgrade nekad morale da budu nove. Sve je to nekad bilo novo i funkcionalno.

Kakav vam je osjećaj bio doći prvi puta ovdje iz Srbije, jeste li razmišljali uopće o tome što se događalo za vrijeme rata?

MILENA: Borisu je drugačije jer je on bio ovde, ali meni su roditelji pričali kako su me vodili u Trst preko Hrvatske da mi kupe farmerke, na Korčulu sa dve godine, kako je to najlepše more. Odrasla sam bez mržnje pa na to nisam gledala na način da će me iko krivo gledati.

BORIS: Tad je bilo već bezbedno kad smo mi zajedno dolazili.

Pošteno zarađivanje kapitala (FOTO: Facebook/Repetitor)

ANA-MARIJA: Prvi put kad sam išla u Split, moja mama se bila prepala. Ali ni ona nije dugo bila. A niko nas nije pogledao, a kamo li da nam nešta napravi.

BORIS: U Srbiji ta nacionalna netrpeljivost nije rezervisana za Hrvate, uvek je tu bilo i drugih kandidata. O Hrvatskoj smo čak dosta i učili u starim udžbenicima, koji nisu puno menjani devedesetih. Tek posle Petog oktobra 2000. i takozvanih demokratskih promena četnici ulaze u udžbenike kao good guys.

Je li se primila ta priča?

BORIS: Nije lako to sve oprati ali proces traje. Istorijski revizionizam je ponovo u modi.

Koliko se socijalizam u Srbiji danas poistovjećuje s Miloševićem?

BORIS: U skladu sa ideološkim haosom u Srbiji njega svako doživljava kako mu odgovara, što mu je i bio cilj ideološki gledano, da bi zahvatao što šire. Ali realno postoji svest da to nije bio socijalizam niti je on bio socijalista jer su tad nastali tajkuni i započeta je privatizacija društvene imovine.

Kod smjene vlasti u Hrvatskoj početkom dvijetisućitih, svima je bilo jasno da je to što je Tuđman radio bilo u kurcu i distancirali su se od njega, ali kako vrijeme odmiče, počinje neko novo vrijeme romantizacije tog čovjeka. Događa li se to i sa Miloševićem?

BORIS: Ne. Ni neće. Previše je bilo poraza, fejlovao je u svemu - iz koje god perspektive gledaš, desne, leve, on te izdao, prodao, izgubio u nekom trenutku. Sahranjen je u dvorištu svoje kuće k'o vampir. Nema tu kulta ličnosti. Ostaje činjenica da je u to vreme dobar deo radnika živeo čak i bolje nego sad, ali on je i započeo te procese koji su im došli glave, pa ni tu nema puno sentimenta.

Neki dan je u medijima objavljen članak u kojemu supruga Zorana Đinđića toliko hvali Vučića da je to nevjerojatno.

BORIS: Šta ti je tu neverovatno? Nacionalizam nema nikakve veze više ni sa čim, ako je i imao, oni su svi danas biznis partneri. Ružica Đinđić je kapitalista, javna tajna je da drži neke fabrike koje je sigurno zaradila sopstvenim radom i zalaganjem, kao i svi u Srbiji i onda mora da štiti tu imovinu. Šta je jedna rečenica i jedno savezništvo koje iz daljine izgleda kao da nema smisla, ako će to da joj sačuva biznis od napada vlasti.

ŠTA JE TO DOBRO ZA SRBIJU?: Ubistvom socijalnog dijaloga oživela radnička borba 

U Hrvatskoj je Đinđić još uvijek uglavnom doživljavan kao vizionar s aureolom, žrtva regresivnih snaga u Srbiji...

BORIS: Meni je takođe trebalo vremena da odbacim mitologizaciju i shvatim da se niko drugi već Đinđić odlučio za šok terapiju i MMF u Srbiji i poklanjanje uspešnih preduzeća Slobinim tajkunima koji su ih želeli samo zbog poslovnog prostora. Tu su temelji ovog sistema. O stavovima za vreme rata da ne govorim.

Ali bio je umjeren.

BORIS: Pitanje je, ali da ne ulazimo sad u to, pre svega mu zameram privatizaciju i svesno osiromašivanje naroda. 

Postoji li uopće, za vašu generaciju ijedan pozitivac - uključujući i nevladinu scenu?

BORIS: Ima tu i tamo neko lice koje nije ukaljano. Pokojna Verica Barać prva pada na pamet, ali je tu problem što je to uglavnom ekipa koja se borila i protiv Slobe devedesetih, za liberalnu demokratiju i kapitalističke odnose, pa su sada u identitetskoj krizi kada se pokazuje koliko je tek ta priča trula. Skreću ulevo, ali ih i dalje nije briga za radnike. Te šire narodne mase su im uvek bili neki krezavi glasači Slobe Miloševića i tu postoji ogromna začkoljica. Ti ih prezireš, kriviš ih čak, a kao gradiš neku levicu, koja je nezamisliva bez upravo tih širokih masa čiji položaj treba da bude suština. 

 

'Muzikalniji' dio intervjua s Repetitorom čitajte u četvrtak.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Repetitor na Kosovu (Facebook/Repetitor) te Ana-Marija Cupin (Višnja Vračarić)


Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. NAŠA DOBROTA JE VEĆA OD VAŠEG ZLA: Sarajevo će biti, fašizam će proći

    08.09.2019.

    Faruk Šehić

    NAŠA DOBROTA JE VEĆA OD VAŠEG ZLA: Sarajevo će biti, fašizam će proći

  2. TURISTI MEĐU NAMA: Hvala što plešete umjesto mene

    20.08.2019.

    Boba Đuderija

    TURISTI MEĐU NAMA: Hvala što plešete umjesto mene

  3. BURE BARUTA: Brega vs. Buba Corelli

    16.08.2019.

    Ahmed Burić

    BURE BARUTA: Brega vs. Buba Corelli

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije