“Srbin koji, posle svega, letuje u Hrvatskoj, kupuje u ‘Idei’ i pije ’janu’, zaslužuje da opet bude zaklan”, napisao je pre neki dan na Tviteru izvesni ovdašnji "urednik" izvesnog dnevnog tabloida, čije ime nećemo pominjati jer je, na kraju krajeva, i savršeno nebitno.

Nije on to, naravno, napisao zbog tajkuna Todorića, u čijim prodavnicama diljem Balkana i inače pazarimo, kao što to radimo i u prodavnicama onih koji su u poređenju sa Ivicom tek "tajkunčići". Činimo to sretni što posedujemo "Super" ili "Pika" karticu, dok nam robu naplaćuju prodavačice koje se smenjuju kao na filmskoj traci i koje imaju platu od nekih 200 evra za deset sati radnog vremena, uz jedan slobodan dan nedeljno. Nije urednikov motiv, dakle, nekakav socijalni, ili - ne daj bože - levičarski. Ma jok.

On je to napisao iz razloga što njegov mozak tako funkcioniše: za njega su svi Hrvati zapravo todorići, a svi todorići su - a šta drugo nego - pavelići. Što, na kraju krajeva, i nije nešto naročito strano ovdašnjem vox populiju, kojeg demokratski predvode četnički vojvoda Toma i negdašnji mali od palube Aca, uz pomoć Slobinog malog Ivice.

Kada je urednik to "tvitnuo", diglo se ono malo građanske kuke i motike na "mreži" da mu u inat poruče da će sad još više i žešće da letuju na Jadranu (jer Srbija, iako je velika, nema more), da tamo pazare u "Konzumu", kad već "Idea" ne postoji u Hrvatskoj, i ne samo da piju "janu", već i da se kupaju u njoj, i to u onoj sa aromom limuna, jagode, manga ili čega već.

U skladu sa starom bosanskom mudrošću da "nije majka klela Muju što se kockao, nego što se vadio", tako se i "urednik" počeo vaditi da bi se zapravo još vise zaglibio u sopstvenu tabloidnu bedastoću. Dan posle, jer jutro je kao što znamo pametnije od večeri, on se opet oglasio na Tviteru: "Ako je neko, bilo ko, zaista pomislio da ja pozivam da bilo ko bude ubijen, ja mu se najiskrenije izvinjavam, bila je to metafora". Tu smo, dakle, aha - metafora!

Nije prošlo ni sat vremena od "vađenja" kad li će se on opet oglasiti, ovaj put saopštenjem za javnost: "To je moj lični, nikako ne redakcijski, stav o srpsko-hrvatskim odnosima (a kao da se redakcijski i inače razlikuje od tvog, op. a.) u kojima već decenijama jedna strana plaća da bi uvek iznova bila žrtva jezivih zločina. Ako uopšte vredi objašnjavati, nisam lud da zaista pozivam na ubistvo bilo koga. U pitanju je metafora inspirisana srpskom nacionalnom, ekonomskom glupošću koju je pesnik Bora Đorđević odavno opisao na sličan način: Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on hoće opet".

Šta drugo čoveku preostane nego da posle pozivanja na ovakve autoritete tipa Borislava Čorbe, koji je odavno s vinjakom popio i vlastitu pamet, jednostavno umukne i kaže uredniku: "Ma u pravu si, samo piči!". I mislite da nije nastavio? Ma jašta je.

Nakon što je Radio Slobodna Evropa obradio temu urednikovog govora mržnje, u kojem se iz usta različitih sagovornika pominje i čarobna reč "tužilaštvo", evo ga urednik kako se opet diže na zadnje noge i kroz pogled neukaljan mišlju tvituje: "Dakle, kolege, pa vi ste gori od Mile Štule! Sram vas bilo! Kako se zove to kad te Slobodna Evropa ispljuje i pozove na hapšenje, a tebi ne daju šansu da kažes bilo šta? Demokratija? Novinarstvo?!"

Stvarno ne bih da seirim nad gabulom u kojoj se našao nesrećni "urednik", koji je lično i personalno do sada upropastio boktepita koliko ljudi svojim odvratnim, ogavnim, smrdljivim napisima, koje objavljuje u nečemu što se prodaje na kiosku, ima oblik novina, ali svakako nisu novine. Nisu ni tabloid, već toaletoid, koji gaji "uredničku politiku" zvanu "saznajemo", a pitanja postavlja u stilu: "Da li vam majka zna da ste narkoman?" Pa hajte sad, odgovorite na pitanje, moliću lepo. To su novine koje gaje "uredničku politiku" reketaškog tipa. I koje i nakon svega postoje, prodaju se za besmisleno jeftinu cenu, nemaju u sebi oglase, dakle ne posluju po ekonomskoj logici, a uprkos svemu tome ne zna se ko im je STVARNI gazda. Zna se samo da pojedini urednici žive na visokoj nozi pa jedva nekako uspevaju da se popnu u vlastiti džip, a da ne izgrebu "rolex" sat.

Pa onda neka neko kaže da novinari ne žive dobro od svoga rada. Pa ne žive. Ali kako onda ovaj kukavac živi? Pa vrlo jednostavno: on nije novinar, on je anti-novinar. Zbog takvih je "urednika" ova profesija i spala na sadašnje grane, a ljudi nas percipiraju kao najobičnije besramne lažove. Takav je "novinar" pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji s gnušanjem odbacio knjižicu zvanu Kodeks novinara Srbije i gledajući direkt u kameru, ne trepnuvši, rekao: "Kodeks je na Zapadu odavno prevaziđena stvar". Osoba koja laže i ne trepne a gleda u oči tolikom auditorijumu zapravo i nije čovek. On je nekako, kako da kažem, više Mila Štula, ne urednik, već ne-urednik, bolje reći "unerednik", što dolazi od starog srpsko-hrvatskog glagola "unerediti".

Lupiga.Com