Priča mi drugar kako je pre neki dan, u samom centru Novog Sada, prisustvovao sledećoj sceni. Nekoliko mladih ljudi je prolazilo i pričalo na mađarskom jeziku. U susret su im dolazili momak i devojka, mimoišli su se, momak se okrenuo i viknuo: "P.... vam materina, idite u Mađarsku pa tamo pričajte mađarski!"

Ovaj moj drugar bio je zapanjen. "Stajao sam tamo, otvorenih usta, zanemeo, nisam znao šta da kažem. Nekontrolisano sam počeo vikati prema tom momku: 'Da li si ti normalan, da li si ti normalan...!'. Vikao sam kao lud za njim, on se okrenuo, ali ga je devojka povukla i oni su otišli. Potrčao sam za mladim ljudima koji su pričali mađarski, sustigao ih, sklopio ruke i rekao: 'Molim vas, izvinite'. 'A zašto nam se vi izvinjavate?', pitali su. 'Molim vas, izvinite, shvatićete već zašto...'", ispričao mi je, još uvek iznerviran, iako su od tog događaja bila prošla već dva dana.

Ivica Dačić, bivši Miloševićev mali od palube danas tzv. premijer i kandidat za Nobelovu nagradu za mir zajedno sa Hašimom Tačijem i evropskom baronicom Ešton, saopštio je pučanstvu da ne treba da se iznenadi ukoliko nam EU uskoro ponovo uvede vize. Doduše, bilo bi malo neobično da u isto vreme konačno otvorimo pregovore sa Unijom i zatvorimo granice, to jest fasujemo vize. Ali, nastavio je Dačić, problem je u tome što previše naših državljana odlazi na Zapad i tamo se prijavljuju kao azilanti pa se ispostavi da su lažni. Azilanti, ne državljani. Nije propustio priliku da, onako "uzgred", pomene da su lažni azilanti - naravno - Romi i, ko bi drugi nego - Albanci. Doduše, istovremeno je rekao da evropske zemlje ne žele Srbiji da isporuče spiskove sa imenima i prezimenima lažnih azilanata, jer bi se to kosilo sa ljudskim pravima. Pa kako, majku mu, onda Dačić zna da su u pitanju baš i isključivo Romi i Albanci? Heh, pa ko bi drugi bio! Nego Romi, a naročito Albanci, koji su ispucali sva oružja da zaustave Srbiju na nepovratnom evropskom putu pa sad masovno hitaju u Nemačku i lukavo traže azil.

Dakle, ubiše nas azilanti! I spolja i iznutra. Jer u Srbiju dolazi sve više emigranata iz Afganistana, Pakistana i ostalih unesrećenih zemalja, koji se pokušavaju domoći Evrope. Pa se zajebu i krenu preko zemlje Srbije. Tu se, naravno, suoče sa tipičnom toplinom slovenske duše, od koje spontano izgore barake namenjene za privremeni smeštaj tih ljudi. Prekjuče Banja Koviljača, juče Mladenovac, Obrenovac... Organizovao se narod spontano, kad je država donela odluku da nevoljnike smesti baš u njihove opštine. Opkolio, zanoćio, zapalio narod i logorske vatre, prenela se varnica - slučajno, da kako bi drukčije - i na one napuštene azilantske barake. Vele, ne zato što su rasisti, šovinisti, ne daj bože fašisti, već zato što se brinu, veoma se brinu za sigurnost vitalnih industrijskih objekata. A, usput, nisu ni sigurni da ti azilanti nisu zarazni...

A i ti Romi, i oni su sami po sebi azilanti... Tu se muvaju, žive na obodima gradova u kartonskim kutijama, ulaze konjskim zapregama, tzv. romobilima, u naša uređena naselja, onako prljavi kopaju po našim urednim kontejnerima za smeće, kradu naše lepe šahtove, prodaju ih u sekundarne sirovine, baš kao i naše sređene putokaze pored autoputa. Prose, kurvaju se, džepare... Sve u svemu, ruže naše gradove, brate, ti cigani...

Evo, desilo se da je čak i Mekdonalds nedavno dospeo na novosadski Prekršajni sud jer je prošlog leta jedan bodigard u Meku zabranio malim Romima da uđu u restoran. Novosađanka Maja Rogić htela ih je uvesti da jedu, jer su joj kazali da su gladni. Krenula je s njima unutra, a na vratima se raširio stasit mladić i rekao: "Gospođo, vi možete ući, ali oni ne mogu". Vrlo brzo je shvatila da nije u pitanju skrivena kamera, već da Romi (trojica: od 8, 7 i 5 godina) stvarno ne mogu unutra. Rekla im je da sačekaju ispred, ušla po hranu, a onda su seli u baštu Mekdonaldsa i svi pojeli to što su hteli.

No, tvrdoglava Maja Rogić nije se zaustavila na ovome. Ona je pozvala medije, pojedini mediji su to i objavili, reagovala je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Mek je dospeo na sud. Šta će biti epilog, čuće se. Zanimljivo je, međutim, bilo pratiti komentare na pojedinim internetskim portalima. Za ovu priliku odabrali smo nekoliko komada sa onih tzv. liberalnih medija.

"Ta deca mene plaše."

"Lično znam 3 slučaja teškog ubistva koje su počinili Romi nad ostalim građanima."

"Odgovorno tvrdim da se romska deca više najedu pljeskavica,voća i čokolade od ostale dece. Neka srpska deca nisu jela pljeskavicu godinama."

"Kako da čovek ne bude rasista ili fašista kada slična 'nevina' obojena dečica pretuku njegovog sina i ukradu mu mobilni????"

"Imam drugare Rome i znam da traže veća prava od bilo kog drugog čoveka, samo zato što su Romi."

A poznata je stvar i da ti Romi, manjine uopšte, ali Romi naročito, zloupotrebljavaju svoj položaj i pod izgovorom navodne ugroženosti, zajebavaju državu na svakom ćošku. Čak se i na univerzitet poneki upiše, pod izgovorom da je Rom. Imao-nemao dovoljan broj bodova, ovi sa fakulteta ga prime pa se još onda time i diče. Dok mi, belci, ostajemo 'ladno ispod crte, a željni smo da upijamo visokoškolske mudrosti. "Pa dobro, što se onda i vi ne izjasnite kao Romi, to vam niko ne može zabraniti, i evo vas začas iznad crte?", pitao sam, naivno, mlade ljude koji su mi izložili "argumente" o romskim manipulacijama, i umesto odgovora dobih samo pogled tipa: "Vid' budale, zar mi da budemo cigani!"

No, da bismo ubuduće izbegli ovakve "nesporazume" kao što je bio ovaj u Mekdonaldsu, evo jedan konstruktivan predlog: da uvedemo natpise na kafanama "Roma's unfriendly"? Doduše, to sa zabranama ulaska ljudi u raznorazne objekte zbog vere, nacije, boje kože itd. već su neke nacije pokušale. I nije bilo hepienda...