Sinoć san izašla vanka sa jednon prijatejicon sa fejzbuka. U kafiću di smo planirale popit pivu, naletile smo na jednu njenu prijatejicu sa fejzbuka koju ja ne znan, a sa kojon je bija jedan moj prijatej sa fejzbuka, kojeg znan, samo se još ne znamo. Pa je onda prijatejica sa fejzbuka koju ne znan od moje prijatejice sa fejzbuka koju znan  mene upoznala sa mojin prijatejen sa fejzbuka kojeg isto znan samo se još nismo bili upoznali.

Čim smo sili za stol krenila je priča od bivšin mužovima, momcima, seksualnin i aseksualnin partneriman. Moj prijatej sa fejzbuka kojeg znan a kojeg san tek netom upoznala se vrpoljija na stolici i izgleda je uspaničeno ka šta i triba izgledat muškić u društvu tri raspuštene dame u najbojin godinaman i najgorin izadanjiman.

U jednomen momentu ona prija livo od mene je rekla da je seks zakon a u istomen momentu je ona desno od mene rekla da je seks precijenjen. Oni naš muškić se je zagrcnija sa pivon malo.

Onda se razvila živahna diskusija na temu jel more ženi postat prijatej muški koji jon je bija jubavnik.

Ona desno je rekla: "Narafski da ljubavnik  može postat prijatej!"

Ona livo je dreknila:"Nema šanse! Meni ne more postat prijatej niko ko mi je bija ljubavnik, tojest ko me je vidija golu!"

Onda su gledale u mene da šta ću ja reć.

Pa san in rekla.

"Meni svako ko me vidi golu neće više da bude ni prijatej ni jubavniki!"

 Poslin toga više nisu tile smenon pričat.

A oni naš prijatej je leža ispod stola u nesvisti.

 Nakon kratke pauze od gajbe piva, pribacile smo se na priču o momen traženju posla. Ova jedna mi je rekla da zna nekoga ko ima rent-a-car i da bi me mogla tamo uvalit.

 - Jel' imaš vozačku?

- Iman - ponosno ću ja.

- A jel' voziš?

- Oli za radit u tomen rentakaru triban vozit?

- Pa je, ponekad naprimjer tribaš , štajaznan, otić pokupit neko auto u Minhen i dovest ga do Splita. Bil' mogla to?

- Pa...

- Dobro, jebemu, jesil' vozila?

- Daštasan!

- A di sve?

- Pa vako...vozila san jeanput od Okruga Gornjeg do Trogira, i malo očešala susidu zid isprid kuće, a jeanput san vozila i po cilomen Trogiru, skoro bez ikakvih posljedica.

 Ova me gleda zaprepašteno i trepće. Bilo mi je nekako milo oko srca, siguro je dosad mislila da samo znan pisat ove pizdarije, a sad je otkrila i da san vozač. Malo san zamanila koson nehajno, i pitala je:

 - Ostala bez teksta, a? Šta kažeš?

- Kažen ti vako: ako te slučajno u rentakaru pitaju znaš li vozit, nemoj in ništa objašnjavat, samo reci "Ne znan", ok?

- Ali...

- Ništa ali! Ako te pitaju, imaš reć da ne znaš vozit! Jel' jasno? Imaćeš više šanse nego da in rečeš da znaš i ispričaš ovo o Trogiru i Okrugu!!!

 Eto ti šta nan je ovi divji kapitalizam donija. Više ti ne vridi bit ni kvalificiran. Ko zna jel' bi ti iz rentakara uopće bili kadri poslat spasilačko auto po mene kad se izgubin u Minhenu zajedno sa njihovin auton. Čisto sumnjan, nije ti njima do judckog faktora, nego samo do profita.

Posjetite i e-ćakule