Daklem, kad san sa šjor urednicon od portala dogovorila sve okolo kolumniziranja, kaže ona meni na kraju da in moran poslat i sliku. E, to mi je bilo teže nego da mi je rekla da moran napisat za njih knjigu u roku od pet dana. Ne volin se slikavat još od kad mi je jedna rodica vidila sliku iz ditinjstva i komentirala da izgledan ka Frankeštajn sa frizuron.

Uvatila me dakle potpuna panika, jer ka prvo znan za svakakva slikavanja, ono, za osobnu kartu, za putovnicu, za vinčanja i osmrtnice, ali bogami nisan imala pojma kako i di se radu slikavanja za kolumne. Ondak san se sitila prijateja, blogera, narafski, koji se bavi fotografijon i koji od čuda prirode napravi svojin fotografijaman još lipša čuda, pa san ga zamolila da bil' i mene uslika.

Naš lipi i dobri Galeb nije ni sekunde mislija nego je odma reka da nema problema, samo da sačekamo jednoga njegovog prijateja koji triba baš stić iz Zadra a koji ima puno boju opremu i svašta nešto. Ja san se smrzla već i od same riči "oprema", ali san se hrabro držala jerbo sad kad san selebriti ne smin više dozvolit da me te moje privatne fobije ometu u zvizdanom uzletu.

Našli smo se sutradan i mislili se na kojon lokaciji bi me bilo najboje uslikat. Ja san smatrala da je najboje da me uslikaju na Lovrincu, tako kad umren od straja i panike da in je blizu za pokopat me. Onda je Galeb predložija da me slikaju u Kerumovon Jokeru, gori na zadnji kat. Prvo san mislila da me to samo štucigaje, jer svako ko mene zna, zna i to da je slikavat mene u bilo čemu šta je Kerumovo čisti sukob interesa.

Međutin Galeb se nije zafrkava. Reka je da tribamo slike napravit negdi na visoko, zbog...pozadine, neba, boje, horizonta, pitaj boga šta je sve nabrojia. Ma ti fotografi su ka i svi umitnici, ko bi ih razumija. U svakon slučaju san bila sritna šta Kerum još nije montira onoga Isusa na Marjanu jerbo bi me stoposto bija činija uspentrat se gori za slikavat se.

Kad smo došli gori na zadnji kat od Jokera prvo su mi Galeb i prijatej rekli da ajmo štagod popit. Viš ti šta ti je profesijonalni fotograf, zna da neke žene moš uslikat jedino ako ih prvo napiješ. Onda je doša konobar i doda nan neke menije, pa smo po tomen zakjučili da je to restoran a ne kafić. Galeb je reka čoviku da fala nećemo ništa jist nego da bi samo popili nešto. Doduše ja bi bila rado nešto pojila ali sad kad san selebriti moran se pravit da mi nije do spize.

Aj, kad smo popili piće, počeja oni Galebov prijatej namištat one aparate, oliti opremu, pa nako sve cilja u mene a ja se ukočenila gore nego kod zubara na stolici i isto ka i kod zubara svako malo pitala "A šta ćete mi sad radit, a?". Malo je falilo da ne zatražin anesteziju, majkemi.

Onda je Galebov prijatej reka da se sad triban lipo namistit i pozirat. Ja san se automatcki nalaktila na stol i namistila blentavu facu onako kako ja zamišljan da izgledaju slavni kolumnisti, ali je ovi manija rukon jer da ne ide to tako. Reka mi je da moran prvo stat na noge. Onda mi je reka da sidnen na naslon od stolice. Ja sila. Onda on da desnu ruku nehajno pribacin blizu livog ramena. Ja pribacila livu priko desnog. On doša i namistija me kako triba.

Tako san sidila na naslonu od stolice sa rukon nehajno na ramenu. Onda mi je reka da malo dignen glavu. Pa da je malo spustin. Pa da je malo nakrivin. Onda da desnu nogu onako ženskasto okomotan oko live. Ja okomotala. On da ne tako nego malo ležernije. Ja blage veze kako se ležerno nogama more napravit grop. U svakon slučaju, nakon šta mi je tako zapetlja sve unutrašnje i vanjske organe, i ostavija me tako ukočenu na naslonu od stolice, izmišanih ruku, nogu, ramena i bubriga, namistija se na po metra od mene i reka:

"A sad IZGLEDAJ PRIRODNO!"

Čoviče, aj TI izgledaj prirodno, tila san mu reć! Kakoš izgledat prirodno kad ti je dovod kisika prikinut ležernin i nehajnin prignječenjen svih udova?!

Eto, tako van je to bilo na slikavanju. U sljedećoj epizodi blebetanja pričat ću van ...nešto blesavo, ka i obično. U međuvrimenu, moja najfriškija kolumna o Devetnajst načina glumljenja orgazma...

P.s. Galebe, fala van :)

Marčelina