Dakle, vrlo zanimljivu i na momente duhovitu reportažu je na svojim stranicama objavio inače burleskni dnevni list Kurir ...

Jedan podgorički nedeljnik pre dva dana objavio je vest da je čobanina Miloša iz Lapova, na brdu Gvozdenjak iznad varošice, napao i nekoliko kilometara jahao - vukodlak. Miloša je čudovište presrelo kod starog turskog groblja na Gvozdenjaku, izgrebalo ga po leđima i glavi, rasteralo ovce i zauvek uteralo strah u stare kosti. Tragom te vesti, ekipa Kurira krenula je put Lapova da nađe i raskrinka svirepog napadača.

Na carigradskom drumu, tek što se stišala vrelina, tek pokoji prolaznik.
Prvi na koga smo nabasali bio je osamdesetogodišnji policijski komesar, stari Lapovac, Draško Šišković.
- Vukodlaka? De živi? Imate li tačnu adresu? - pita nas komesar po propisu.

Džaba ubeđivanja da smo samo čuli da je viđen na brdu Gvozdenjak, Šišković traži preciznije podatke.
Posle dužeg ispitivanja, komesar nam reče da pređemo most ispod koga nema reke.

U baru "1.000 u ruža", na skretnici koja vodi na "mesto zločina", kafedžija Bane Mujković svrati nas na ladno pivo.
- Da nisi ti, mladice, malo matora da veruješ u vukodlake, a? Sedi, popij nešto, pa da vidimo šta mož' da uradimo - procedi kafedžija.
 
Posle nekoliko gutljaja za baštenskim stolom kraj mangala, uz muziku iz obližnjih štala, objasni nam da je jedini čovek koji je video vukodlaka u Lapovu umro pre četiri godine.

- Taj je ovde u kafani pričao, doduše posle pola kila rakije, kako ga je na Gvozdenjaku celu noć jašilo nešto čupavo - smeška se Bane. - Vuklo ga po šumi, zamalo mu ono nije uradilo, grebalo, ne pitaj. Al' nemate sreće, umro...
Put nas je vodio kroz tanku šumu i loš drum. Kolima se na Gvozdenjak nije moglo. Zahvaljujući ljubaznom traktoristi Milančetu, popesmo se na prikolicu.

- Nema od čega da ve bude strah. Samo mi i šuma. Drž'te se za kanate i uživajte!
Milanče nas istovari u koprive, pozdravi i ode.
- Tu tražite vukodlaka, nema drugo mesto da se sakrije - dobaci.

Na proplanku ni čobana ni ovaca. Pade mrak, ništa se ne čuje. Do varoši treba preći nekoliko kilometara. Posle duge i neugodne šetnje kraj turskog groblja i napuštenih koliba stigosmo na isto mesto. Početak priče. Još koji korak dalje i svratismo u prvo dvorište.

- Miloša čobanina tražite? Ja sam njegova žena - odgovori ponosno sredovečna seljanka preko plota.
Posluži nas ladnom vodom, sva u čudu.

- Koga, bre, napao vukodlak? Moga čoveka nije! U Lapovo nema ni vukovi ni zečevi, a kamoli tak'e zverke. Aj bešte odakle ste došli, ja sam stara žena da sa mnom terate sprdnju - najuri nas.
Komšinica koja je posmatrala šta se događa presrete nas na putu.

- Jeste, jeste, taj pijanica pričao da ga napao vukodlak na Gvozdenjaku. Pao negde u vrzinu od rakije pa se izgrebao, nije znao šta da kaže. Sve ovce pogubio. Žena mu opasna ko soda, veselo se smeška komšinica.
- Jašilo ga, jašilo, aha! Jašile ga ženturače lapovačke, to je istina - izlete se komšinica Mira uz značajan pogled ispod obrva.