Na plaži je jučera bilo sto ijada svita, ono, na šugamanima drob do droba, traži Boba mista svoga.

Nekako san se uparkirala sa svojin šugamanon i malo ćiribinbila ima li štagod zanimjivo na plaži, a pogotovo ima li koji zgodni visoki crni  za me. Nije bilo narafski nijednoga ali je zato bilo masu priko svake mire zgodnih žemskih.

Svaka druga ka missica, i pomislila san da u Splitu stvarno žive najlipše žene na svitu. Dobro, žive i ovakve ka ja, ali smo sva srića u manjini. Vake ka ja, kad dođu turisti, bivaju zamoljene da ne napuštaju svoja četri zida a ako ne surađujemo humano nas preselu u Zagreb. Tako jednin potezon riješu dvi stvari: u Splitu ostanu samo lipotice, a u Zagrebu sve šta ne vaja.

Onda san se brčkala u plićaku, i to u uskon obalnon pojasu plićaka  jer me niki dan Škavičićka pripala da imaju neki morski pasi šta dođu i u plićak pojist štagod.

Dva metra od mene plutala je neka ekipa od dva muška i dvi ženskice. Svi su koncentrirano buljili u nešto, pa san i ja pogledala u tomen pravcu. Kad ono, u more je u tomen momentu ulazila neka cura, jedno 25 godina, duge crne kose do po leđa, a figure ka da ju je Meštrović isklesa. Ma koja Monika Beluči, nije joj Monika ni do kolina.

Jedan od ona dva muškića otvorenih je usta piljija u nju i izgleda nekako potreseno.

Onda se diga na noge, raširija ruke, i dreknija, u vjerničkon zanosu:

"Čoviče, vidi ovo! VIDI ovo!" (tu je rukaman zaokružija pokazujuć sve te lipotice na plaži sa naglaskon na onu crnku) Šta je ovo čoviče? Ovo je Raj! R-A-J!!!!!"

Lupiga.Com