Sedamdesetogodišnji Stevan, samouki al' zato glavni majstor iz Vognja u Sremu kolje od osme. S početka karijere, kaže, proganjale ga jorkšir-pokojnice, "ali samo noćom". Sanjao kako vitla satarom pa sve vija celo krdo njivama preko atara, al' u tom snu svinje uvek udarale u kontraofanzivu, a pred buđenje obavezno ga stizale!

Praksa je učinila svoje. Odavno ne žali kad kasapi, ne bi, kaže, imao problem ni rođenu ženu da prekolje. Stevan je prekjuče nameračio pehar, stigao zorom u Ravno Selo, kod Vrbasa, gde se ovog vikenda oprobalo osam ekipa na trećem prvenstvu u klanju svinja "Šovske zabijačke", i to u blizini Doma kulture, u organizaciji MZ. Sremci stigli zorom, baš u vreme kad je u zvučniku ućutala Goca Tržan, organizatori otvorili spektakl sa "bež narode, svinje da prođu".

U subotu klali po tradiciji. Po folkloru! Nožem ušli 15 centimetara krmači u vrat, u glavnu arteriju, položili je na slamu, pa zapalili. Životinja buknula, ali bolje nego da je šure, upućuje Stevanova ekipa. Jer na lomači, kaže on, izgore sve dlake, čak i one kuždrave čekinje što umaknu breneru. Druga ekipa-druga priča.

Svinja postoji da trpi

- Dok mi otac bio živ, nisam tolko klao. Shvatio sam posle da svinja i postoji da trpi. Za kvalitet mesa jeste bitno dobro klanje, al' važnije je šurenje. Voda mora da vri do 50 stepeni, na pet kofa vrele ide kofa hladne vode. Kad vidim da dlaka opada u lancima, to je to. Nema šanse da papci liče na čupavce. Ako ostane i koja dlačica, tolko je mekana da pojedeš i ne osetiš.

Svinjčetu ne smeš dati šansu da udahne vazduh kad zabodeš nož, jer tad dobije snagu. Ripi i pobesni - delio je savete Duško Živčić, bivši zatvorski čuvar iz Sremske Mitrovice. Preko puta Sremaca rasporedili se Bačvani. Naoštrili satare i noževe, zasukali rukave, smeškaju se, čik priđi! Ako su Sremci klali tradicionalno, oni kažu kolju "humano"! Luka Pandurov iz Bačkog Petrovca držao se jednog od tih proverenih i humanih načela.

- Opaučiš je sikirom međ' oči, il' još bolje pištoljom. Metak, ako ne promaši, probija joj mozak, i kad se, kako bi kaz'o, krmača ošamuti, oma legne, a ti je onda pričepiš odozgo - objašnjavao je delovanje. Seo na unezverenu životinju, a led okovao, pa nezgodno. Sankao se Luka na krmači, publika stisla izbliza. Dosankao pravo u korito.

- Sad zaskočimo još nas dvojica. Kolji! Puštaj krv! Ma, ne bole nju to ništa. Umre naprasno - svladali je ekipno za 15 sekundi. Rečeno - preklano. Svinja - šta će, opirala se do zadnjeg, rikala kako bi nego kao da je kolju, umukla u mukama, iskrvarila i po publici. Ne mari "krv kao krv", kažu.

Bilo je i gore. Lane se otela pred vešalima i, s nožem u grkljanu, izujedala gospođu podoficirku. Luka zato spremio alat, nekoliko satara, kolekciju noževa, testere za kosti, ključa para iz kazana ko iz devetog kruga pakla, jednim zamahom odvojio glavu od tela, raspolutio iz sve snage levo od desnog. Propozicije takmičenja, u kom su svinje crkavale u urlicima od kojih se orilo selo, bile su precizne.   
 
Za što kraće vreme trebalo je zaklati, ošuriti, istranžirati, odvojiti srca od creva, kožu od mesa, meso od masti, a džigerice, maramice i sve spakovati "kao za prodavnicu". Danijel Mikalački, mesar iz Bačkog Petrovca i prošlogodišnji pobednik festivala, radio je tri posla istovremeno. Prljio brenerom zaklanu životinju, objašnjavao kako je prošle godine za samo 12 i po minuta krmaču stokilašicu transformisao u kavurnu i krvavice, i nikako nije razumevao "koji bi to zakoni i strane konvencije zabranili njemu da kolje kad vole".

- Od novembra do danas zaklao sam 500 komada! Sve bile lepe. Debele! "Sredio" je u subotu za 10 minuta životinju koja je mrtva ispred njega visila sa rema kao obešeni odmetnik iz doba inkvizicije. A nazimčad kad se zna kako mogu poslužiti i isceliteljski!

- Kad sam ja bila dete, majka me terala da na tek zaklanoj svinji sedim dok joj ne iscuri sva krv. To je dobro za ženske stvari, govorili su mi stari. Da ne boli stomak. I danas sam kao dren. Eto, fala Bogu da je zabijačka organizovana baš u mom rodnom selu. Lepa prilika da se narod skupi. Pravi etnofestival - čulo se od lokalne učiteljice Mire Gvozdenac, koja je kroz lapavicu od krvi i blata grabila ka prvim redovima. Htela je da povede i razred na doživljaj, ali raspust je, pa su deca na spektakl došla uglavnom sa roditeljima!

Deran dere, ortak šuri

Tako je četrnaestogodišnji Aleksandar Latuški Deran iz Sivca premijerno klao u ekipi koja je odnela ovogodišnji pozlaćeni pehar! Obrisao krv s noža i dlanova pa nestao iza tezge. "Nije nešto za divan, muka mu je, al' naviće će se", kaže Ilonka Molnar iz iste ekipe.

Zato je baš njegov tim, predvođen stolarom Radojicom Vuksanovićem iz Sivca, jedini zadovoljio kriterijum "dobrog narodnog klanja" - objavio je organizator. "Obradili" dve prasice od 120 kila za 10 minuta. Deran drao jednu, ortaci šurili drugu. Pokazale se i kao apsolutno ekonomični stvorovi. Otpalo je samo deset odsto od ukupne težine žive vage! Na kraju fešte, svinje i ono što je od njih ostalo trebalo je još samo pretvoriti u ljute kobasice.

- Još da imamo malko i junetine... - kaže šampion Radojica. I na kraju, kada je sneg upio svu krv, uručen je pehar, uz čestitke: "Svaka čast, al' si je preklo. Vidimo se dogodine". Ukoliko Brižit Bardo i domaći pobornici za prava životinja koji su istog dana najavili kirivične prijave protiv organizatora ne obezbede negde azil svim vojvođanskim papkarima!

I. Ikraš



Skupa s fotografijama preneseno iz Glasa javnosti.