Maj Sjowall i Per Wahloo su imena za koja vjerovatno niste nikad čuli. Njih dvoje (ili dva?) su izmislili lik Martina Becka koji možemo gledati svaku noć oko ponoći na prvom. Deset romana koje je navedeni dvojac napisao između 1964 i 1974, prodan je u više od 10 miliona kopija i preveden na 27 jezika. Priča je to o 51 godišnjem inspektoru kojega više nego izvrsno glumi Peter Haber. Inspektor je naravno ostavljen od žene (posve razumljivo), pomalo sklon piću i u stalnom sukobu s nadređenima. U borbi protiv kriminala pomažu mu i pomalo nasilni Mikael Persbrandt kao detektiv Inspektor Gunvald Larsson, i nježna Stina Rautelin kao detektivka Lena Klingstrom. Mnogi će ovoj seriji prigovoriti veliku dozu depresije koju unosi u vaše domove, no neosporno je da su se autori serije pozabavili mnogim problemima koje muče hladne i bogate skandinavske zemlje. U prvom planu to su useljenici s kojima Švedska ima podosta problema, pogotovo ako se uzme u obzir da su oni glavni prekršitelji zakona glede šverca, narkotika i tržišta ljudi i ljudskih organa. Zatim je tu rak rana bogatih, pedofilija i prostitucija. Zanimljivo je da Beck zajedno s svojim kolegama do kraja pokušava ostati tolerantan prema problemima izbjeglica i useljenika osuđujući zapravo državu i državni aparat, a ne probleme tih ljudi koji bivaju nesretno upleteni u kriminal. Beck je naravno kao i svaki dobar detektiv luzer, no za razliku od američkih detektiva ne leta okolo po zraku s skupim autima niti su njegovi kolege neranjivi. Vrlo osjetljiv, ponekad i preosjetljiv, tužan i inteligentan tip u borbi protiv kriminala. Posve suprotan od hladne Švedske oko njega.