Dan ludila na Cetinju

ritn by: Dinko Gruhonjić | 06.09.2021.

Krećem ka centru, pešice. Uspem da odmaknem nekih 500 metara, nosim antikorona masku, ali shvatam da ne mogu dalje. Udaljen sam dva i po kilometra od centra grada, a gušim se od suzavca. Oči mi natiču, ne mogu da nadišem… Ne mogu dalje, vraćam se kod dragog domaćina koji je prethodnu noć otvorio vrata svoje kuće da odspavamo neka dva-tri sata, iako me nikada pre nije video. Umivam se hladnom vodom, ispiram oči i grlo, i zovem prijatelje da neko dođe po mene autom, drugačije bez gas maske neće moći. Dolaze po mene, stižemo u kafanu u kojoj smo sinoć sedeli. Svi traže šolju mleka, kojeg nema, da očistimo pluća od suzavca. Prodavnice u Crnoj Gori nedeljom ne rade. A danas posebno ne rade. Ispiremo oči i nos rastvorom sirćeta i vode. Zatvaramo vrata od kafane, koja se puni ljudima. Suzavac ulazi unutra. Ulazi čovek, sprženog lica. Policija ga je pogodila šok bombom. Jedva je oči spasao. Šta će biti sa licem, videćemo.

Nedelja ujutro, oko 6 sati… Sedim na krevetu, pušim i osluškujem… Čujem pojedinačne pucnjeve. Ne zvuči kao bojeva municija, zvuči kao suzavac, prizivam u sećanje moje oskudno znanje sa služenja vojnog roka od pre 30 i kusur godina. Počelo je, znači. Dok sedimo na verandi, pijemo kafu i zovemo koga god znamo, da vidimo da li su dobro. Obojici suze oči, obojica kašljemo i kišemo. Udaljeni smo tri kilometra od centra grada gde je policija počela napad na građane koji su mirno protestovali. Ne pada nam na pamet da je suzavac stigao i do nas.

REPORTAŽA IZ PODIJELJENE ZEMLJE: Najvažnije je mahati zastavama

Cetinje
Policija dan pre nego će grad zasuti suzavcem (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Umivam se hladnom vodom, ispiram oči i grlo, i zovem prijatelje da neko dođe po mene autom, drugačije bez gas maske neće moći. Dolaze po mene, stižemo u kafanu u kojoj smo sinoć sedeli. Vlasnik je cetinjski liberal. Moj je utisak da su na Cetinju svi liberali, oni koji su devedesetih godina spasili obraz i čast Crne Gore. “Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!”…

Svi traže šolju mleka, kojeg nema, da očistimo pluća od suzavca. Prodavnice u Crnoj Gori nedeljom ne rade. A danas posebno ne rade. Ispiremo oči i nos rastvorom sirćeta i vode. Zatvaramo vrata od kafane, koja se puni ljudima. Suzavac ulazi unutra. Ulazi čovek, sprženog lica. Policija ga je pogodila šok bombom. Jedva je oči spasao. Šta će biti sa licem, videćemo.

Cetinje
Čovek sprženog lica (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Policija baca suzavac na koga god stigne. Baca ga i u prazne ulice. Cilj je očigledan: rasterati sve sa ulica, da demonstranti ne bi mogli stići do Cetinjskog manastira. Stiže nam fotografija: odozgo, sa Lovćena, Cetinje izgleda kao gradić koji je simpatično zaogrnut jutarnjom maglom. Ali, to nije magla, to je oblak suzavca.

Gore, na barikadama koje su u subotu postavljali Cetinjani i prijatelji koji su prethodnih dana došli u Prijestonicu da pruže podršku, pokušavaju pregovarati sa policijom. I u centru i na barikadama policija ispaljuje tone suzavca, puca gumenim mecima, baca šok bombe… Na najveću barikadu, na Belvederu, policija je dovela i bagere. Bageri prevrću i uništavaju vozila ispred sebe, koja su bila deo barikade. Suzavac neprestano bacaju gde god stignu. Vladika Crnogorske pravoslavne crkve Boris Bojović stoji u centru grada, na Dvorskom trgu, sa gas maskom na glavi i poziva policiju da obustavi represiju. Policija ga gađa suzavcem.

Cetinje suzavac
Pogled s Lovćena na golemi oblak suzavca (FOTO: Ustupljena fotografija)

Čuje se zvuk vojnog helikoptera. Stižu izaslanici nebeske Srbije u liku i nedelu poglavara Crkve Srbije: patrijarha Porfirija Prvoslava Perića i mitropolita Jovana Joanikija Mićovića. Prethodni dan su u hramu u Podgorici odali “počast” pokojnom Amfilohiju, tako što su mu iznad odra u toj crkvi organizovali žurku sa sve Beogradskim sindikatom. Lepo su ga ispoštovali, nema šta.

Porfirije je u Zagrebu izgradio imidž “prijatelja hrvatskog naroda”. Objavio je i knjigu “Zagreb i ja se volimo javno”. U Crnoj Gori je sada vo vjeki vjekov izgradio imidž agresora. Na snimku koji je brzinom munje prostrujao društvenim mrežama, vidi se isti taj Porfirije kako izlazi iz vojnog helikoptera zajedno sa nedostojnim Jaonikijem i još nekoliko sveštenika, u pratnji do zuba i preko zuba naoružanih specijalaca. Popovi su još dodatno zaštićeni - pancirnim ćebetom! Krstovi im mlataraju i mešaju se sa mitraljezima. Nekakva grupica ljudi dočekuje ih povicima “Dostojan!”. To su ljudi koji su se prethodnih dana “spontano” zatvorili u Cetinjskom manastiru. Kobre ili neke druge živuljke, vrag će ih znati.

Cetinje
Vladika Crnogorske pravoslavne crkve Boris Bojović stoji u centru grada, na Dvorskom trgu, sa gas maskom na glavi i poziva policiju da obustavi represiju (FOTO: Ustupljena fotografija)

S pucnjima smo paralelno slušali crkvena zvona. Crkva Srbije već odavno u Crnoj Gori ima status paraverske, ali i paramilitarne organizacije. Popovi su brže otišli nego što su došli. Cetinjani i njihovi prijatelji su nastavili da se guše u oblacima suzavca. Suzavac umesto tamjana. Amin i aferim!

Prethodnog dana, u subotu, atmosfera na Cetinju je bila karnevalska. Sve je bilo crveno i zeleno, ulicama su hodali ljudi obučeni u majice sa ponosnim likom partizanskog crnogorskog narodnog heroja Ljuba Čupića, sa crvenim zastavama Crne Gore, sa zelenim komitskim i krstaš barjacima…

Cetinje
Majice na Ljubu Čupića bile su jedan od artikala koji je najbolje išao (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Grad je bio prepun, da bi se u jednom času gotovo potpuno ispraznio. Ljudi su se organizovali, rasporedili i brzo napravili barikade na svim prilazima Cetinju. Na barikadama su i ostali, bez obzira na hladnu noć. Pevali su, šalili se, hrabre žene su predvodile. Sve dok ih policija nije pogušila suzavcem, izranjavala šok bombama i gumenim mecima.

Cetinje - barikade
Žene na barikadama (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

U subotu u centru, u bašti kafane koja nosi naziv „Gradska“, sede opet sve sami liberali, aktivni i neaktivni. Iz Srbije tu je jedino Nenad Čanak sa sinom Milanom. Čanka na Cetinju jednostavno – obožavaju. Teško je bilo prebrojati koliko ljudi je prišlo da se slika s njim i koliko je aplauza i povika podrške dobio. Nikada mu nisu zaboravili to što je bio s njima mračnih devedesetih, kada je tadašnje DPS rukovodstvo povelo Crnu Goru, u “rat za mir”.

To su bili i ostali antologijski mitinzi, predvođeni predsednikom Liberalnog saveza Crne Gore, nenadmašnim govornikom Slavkom Perovićem. “Sa Cetinja vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!”, pevali su. Cetinje ima i spomenik svojoj prekrasnoj vili. Čanak ih je i tada i sada podržavao: “Postojaće Cetinje, dok je sunca i dok je Grahovca!” Dok sedimo, kaže mi: “Ovo su ljudi koji zlo zauvek pamte, a dobro nikad ne zaboravljaju… Ovo je poslednji slobodni polis u Evropi…” Iz Srbije Čanku poručuju: uhapsite ga! Ujedinjeni u pozivu i režim, i opozicija, i “nezavisni” analitičari.

Cetinje - Nenad Čanak
U Cetinju je bio i Nenad Čanak (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Predveče na Cetinje stiže i predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović. Ljudi ga zaustavljaju na ulici, slikaju se s njim, aplaudiraju mu. Moj je utisak, međutim, da mu ni dan-danas većina Cetinjana ne veruje do kraja. Da mu nisu oprostili početak devedesetih godina. I da mu nisu oprostili što je od liberala “pozajmio” i sproveo ideju nezavisne, evropske, prozapadne Crne Gore. Dobro pamte, zlo ne zaboravljaju. Kod Đukanovića imaju materijala i za jedno i za drugo. Komplikovan je to odnos.

Moj pokušaj spavanja između 3 i 6 bilo je vreme kada je u Cetinju vladalo zatišje. Zatišje pred izliv nezabeležene agresije prema sopstvenim građanima. Uprkos svemu, Crnogorci su izdržali i suzavce, i šok bombe, i gumene metke, i privremenu okupaciju grada, a da nisu odgovorili agresijom.

Milo Đukanović - Cetinje
Moj je utisak da Đukanoviću ni dan-danas većina Cetinjana ne veruje do kraja (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Policajcima koji su bili postrojeni u kordonima kako bi onemogućili pristup Cetinjskom manastiru, nosili su u subotu cveće i vodu. Neki policajci su na barikadama bacili štitove. Neki su skinuli i uniforme i pokazali da ispod njih nose majicu sa crnogorskom zastavom. Većina policajaca je na cveće i na vodu u nedelju odgovorila suzavcem, šok bombama i gumenim mecima. Ubacivali su suzavce u cetinjska dvorišta. Cetinjani nisu odgovorili vatrom.

I zahvaljujući tome, i samo i jedino zahvaljujući tome, u Crnoj Gori nije u nedelju započeo građanski rat, planiran u kvislinškoj crkvenoj vladi, a po naredbama i uz koordinaciju i direktnu pomoć Beograda i Moskve. Obraz i čast Crne Gore opet je odbranilo Cetinje. Cetinje je spasilo Crnu Goru, jer da oni nisu postavili barikade na prilazima gradu, na Cetinje bi - nema u to nikakve sumnje - stigao i “spontano organizovani narod”, po ugledu na Miloševićeva “događanja naroda” s kraja osamdesetih. I to bi značilo rat.

Cetinje - barikade
Zgarište na barikadama (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

“Događanja naroda”, organizovana iz Beograda, uvek su značila da sledi rat. Barikade su sprečile rat, a ne kvislinška vlada kojom komanduju jedan opijeni premijer i jedan koordinator obaveštajnih službi koji je, siromah, umislio da je Napoleon. Naprosto, građanska odbrana Cetinja bila je genijalno osmišljena da prevenira prolivanje krvi, po cenu dobijanja batina, suzavaca, šok bombi, gumenih metaka, do zuba naoružanih specijalaca, vojnih helikoptera!

Cetinje - barikade
Gužva na barikadi (FOTO: Dinko Gruhonjić/Lupiga.Com)

Trebaće, međutim, još puno pameti i mudrosti da se sačuva mir, jer stupidna ideja “srpskog sveta” neće odustati od svojih suludih planova. Odabrali su baš Cetinje, da pokušaju silovati Crnu Goru u simbolički, istorijski i u svakom drugom smislu najvažnijem gradu Crne Gore. Ponašali su se kao gosti koji su došli domaćinu u kuću, prebili i njega, i ženu mu, i decu a onda seli i tražili da im skuvaju kafu. Ali, “Crna Gora ne ljubi lance”. Posejali su seme mržnje za idućih ko zna koliko godina. Jer Cetinjani “zlo pamte zauvek, a dobro nikad ne zaboravljaju”. Čujem kako ljudi pričaju: otpor će sada jedino rasti, Crna Gora nikad neće pasti.

Otečenih očiju, poderanog grla, zagušenih pluća odlazim sa Cetinje u kojem sam sada, na moju sramotu, bio po prvi put u životu, da bih mu se uvek vraćao. Svaki je kamen tamo istorijski važan, u tom nekada najmanjem glavnom gradu u Evropi. Tamo su ostale i zgrade ambasada velikih sila, koje su tu imale svoje veleposlanike do kraja Prvog svetskog rata. Dok nisu došli Karađorđevići, da pokušaju “posrbiti” Crnu Goru i instalirati novoformiranu Srpsku pravoslavnu crkvu namesto do tada autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve.

Cetinje
Transparent iz Cetinja (FOTO: Dinko Gruhonjić)

Uprkos svemu i nakon svega, od ljudi na Cetinju sam slušao kako ogorčeno i sa nevericom govore o tome kako oni vole i Srbiju, i Beograd, i Novi Sad i kako ne postoje dva bliža naroda od srpskog i crnogorskog, i kako nikada neće shvatiti zašto im Srbija sve to radi u poslednjih stotinu godina, čim joj se ukaže prilika. I kako bi sve moglo biti drugačije, i lepše, i bolje samo kada bi Srbija odustala od “srpskog sveta” i pustila ih da na miru žive. Jer njihov je kutak sveta impresivno lep: od Cetinja, preko Ivanovih korita, do Njegoševog mauzoleja, i vidikovca sa kojeg se vidi cela i neponovljiva Boka kotorska… Puca pogled na sve strane, za svaki slučaj. Ili, što bi rekla jedna Cetinjanka: “Mrš fašizmu, sloboda narodu!”

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Ustupljena fotografija/Lupiga.Com

Do sada komentara: 12

Komentiraj

Verena prije više od 3 godine

link
Verena prije više od 3 godine

@internet ratnik,
ne ugrozava Crnu Goru jedna popovska ceremonija,vec ono sto se iza te ceremonije krije.To je dominacije Srbije u Crnoj Gori,preko SPC i Cetinjani( ali i Kotorani,Niksicani,Barani), su to shvatli.Kako i nece,kada im se to cini citavo stoljece!
Ceremonija nije trebala biti na Cetinju,ne zbog,kako Vi kazete ,patoloske mrznje Crnogoraca prema Srbiji,jer to nije tocno,vec zato sto je Cetinje jezgro crnogorske duhovnosti i CPC.To se moralo uvazavati,a nije.
Vama lijep pozdrav,
internet ratnik prije više od 3 godine

Verena , jadna li je drzava , koju jedna popovska ceremonija ugrozava . Osim toga kad se prijeti nasiljem , onda se zove policija . Mada se slazem da ceremonija nije trebala bit na Cetinju , prije svega zbog patoloske mrznje koje lokalno stanovnistvo osjeca prema Srbima . Ja bi im dao sve lokalne crkve na Cetinju , pa neka se mole Bogu , kad su vec tako pobozni.
Verena prije više od 3 godine

PIŠE: Arhimandrit Romanos Anastasiadis (klirik Vaseljenske patrijaršije na Kritu, Republika Grčka)

Većina Crnogoraca protivi se imperijalističkoj jurisdikciji Crkve Srbije u sada nezavisnoj zemlji, u kojoj se samo trećina stanovništva izjašnjava kao Srbi, dok većina ne želi da njihova Crkva bude ogranak i aneks, instrument i agent Beograda, a samim tim i Moskve. Pa ipak, Crkva Srbije, suprotno crkvenim pravilima, nametnuta je čitavom crnogorskom narodu, iako je njezina uloga sve samo ne duhovna.
Poput uloge Ruske crkve u Ukrajini, Bjelorusiji ili Moldaviji, Crkva Srbije promoviše zabludu o „Velikoj Srbiji“ i osporava suverenitete sada nezavisnih država bivše Jugoslavije, pokušavajući da nametne srpsku i rusku agendu u zemljama koje su odlučile da pripadaju demokratskom i slobodnom zapadnom svijetu, Evropi i NATO-u, a ne imperijalnim neosovjetskim iluzijama Putina i njegovih sikofanata.
Treba napomenuti da se prema rezltatima u nedavnom istraživanju javnoga mnjenja u Crnoj Gori, od ukupnoga broja pravoslavca u zemlji njih 43% izjašnjavaju kao pripadnici Srpske crkve, 21% kao pripadnici nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, a 36% jednostavno su pravoslavci koji ne žele da budu posebno identifikovani ni sa jednom jurisdikcijom.
To znači da većina od svih pravoslavnih, odnosno ukupno 57%, ne želi duhovnu i administrativnu pripadnost Crkvi Srbije, zasad jedinoj kaanonskoj jurisdikciji u zemlji.
Dakle, u Crnoj Gori postoji ozbiljno duhovno pitanje i problem.
Desetine hiljada vjernika su izvan kanonske Crkve, ne iz dogmatskih razloga, već zato što ne žele da pripadaju etnofiletističkoj Crkvi Srbije, čija jerarhija u Crnoj Gori subverzivno radi protiv suvereniteta i nezavisnosti svoje otadžbine i protiv vlastitog nacionalnog identiteta.
Drugim riječima, to je nešto slično, čak i na primjeru ukupno manjih brojeva populacije, onome što se već tri decenije dešavalo u Ukrajini.
Tipično je za negativnu ulogu Crkve Srbije u Crnoj Gori, nešto na šta se ni Moskovljani nijesu usudili da učine u Ukrajini ili drugdje: to je korišćenje srpskih nacionalnih zastava na crkvenim skupovima u Crnoj Gori! Ovo je direktan čin potpune izdaje; i pitam se kako je još tolerišu u toj zemlji?
Tužna je sudbina i srpskoga patrijarha Porfirija i mitropolita Joanikija. Iako su stanovnici istorijske crnogorske prijestonice Cetinja blokirali puteve kako bi spriječili neželjene uljeze – oni su spali na to da ih sprovode do manastira kao pritvorenike!
Slike bez presedana za crkvene arhipastire!…
Da li je ovo Crkva Hristova? Da li su ti ljudi službenici Hrista? Sumnjam.
Njihove riječi i djela pokazuju da su sluge svjetovnih gospodara i težnji, a ne Raspetoga Hrista.

Oni su ljudi koji dijele narod Crne Gore u sebičnu korist. Oni ne donose Hristov mir, već ideju „Velike Srbije“ i srpskoga etnocentrizma, kamufliranu iza lika Svetoga Save, kojim barjače, ne kao uzorom svetosti u Hristu, već kao čuvarem i utemeljiteljem „Srpske" („Σερβικής") Crkve. Odnosno, utemeljiteljem sekte sa nacionalnim i političkim karakteristikama koja nema nikakve veze sa Jevanđeljem ljubavi, sa pravoslavljem i hrišćanstvom uopšte.

Ovo je prilika da oni koji nijesu duhovno oboljeli moskofili i srbofili sagledaju ko su jeretici koji su od Crkve Hristove učinili jeftino žrtveno jagnje za svoj nehumani nacionalizam.

Rusi i Srbi su za mene, barem u smislu njihove trenutne dominantne crkvene uprave i politike, opasno u jeresi: u sekti etnofiletizma, koju je kao takvu priznao Veliki svepravoslavni sinod (1872. godine u Carigradu – prim. prev), kao i u drugim sektama eklisiološkoga sadržaja.

Oni su, dakle, povodom ukrajinskoga crkvenoga pitanja – a podmićeni srebrom Moskve – podigli đonove da zgaze Veliku Majku-Crkvu (Vaseljensku patrijršiju) koja im je darovala duhovni zakon i krstila ih u Duhu Svetome. Ako shvate i pokaju se za grijehove na vrijeme, u redu je; u protivnom će doživjeti užasna demonska iskušenja.

Naravno, u Crkvi Srbije postoje izuzeci. Ali ove izuzetke sada nemilosrdno progone moskovski agenti, poput notornoga episkopa Irineja Bulovića, tog tužnog agenta Moskve, koji nažalost takođe kontroliše i predvodi i novoga patrijarha Srba. Nadam se da ih to neće odvesti do konačne duhovne propasti – raskola od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve...

Antena M; 6.9.2021.
Verena prije više od 3 godine

Dinko je zabiljezio ono što je vidio: vojni helikopter,pancire,pancirne deke,duge cijevi,suzavac .Ono što zna i sto je morao i trebao navesti tradicionalno neinformiranim gradjanima sa ovih prostora( koji sve znaju,a pojma nemaju),jeste da Srbija putem Crkve i to putem SPC,zeli ostvariti Srpski svet na podrucje Crne Gore i to dokidanjem ili potpunim marginaliziranjem CPC,ciju je autokefalnost ukinula upravo Srbija i to 1918 godine.
Ipak,svaka intronizacija koja se provodi silom,oruzjem,vojnim arsenalom,gusenjem demonstracija,nije intronizacija,ma kako to danas tumačili filozofi i tumači Srpskog sveta.Oni isti ,koji su palili i uništavali tudje sakralne objekte,prije samo nekoliko decenija.