POLIGON ZA ODMERAVANJE SNAGA

Čemu služi famozni Rusko-srpski centar?

ritn by: Dejan Kožul | 27.03.2018.
POLIGON ZA ODMERAVANJE SNAGA: Čemu služi famozni Rusko-srpski centar?
Da li već jeste vojna i špijunska baza, kako to tvrde mnogi? Centar se često do sad spominjao kao mesto u kom su se obučavali čak i pripadnici raznoraznih klerofašističkih organizacija. Poslednji takav slučaj bio je onaj sa Srbskom časti, znamenitom družinom, zanimljive spoljašnosti koja se ukazala u Banjaluci tokom proslave 9. januara, što u Republici Srpskoj smatraju svojim Danom republike. Obišli smo stoga i Centar ne bi li pronašli ikakav trag. Rusko-srpski, srpsko-ruski... Reći će nam u Centru da to pre svega zavisi od dva direktora, jedan Rus, a drugi Srbin koji se menjaju na dve godine, pa u zavisnosti od onoga koji je trenutno na, formalno, rukovodećem mestu tako se i onaj prefiks menja. Trenutno je to onda Rusko-srpski humanitarni centar, kao što velikim slovima, ipak na engleskom jeziku, piše na samoj zgradi u kojoj se Centar nalazi. "Priče da je ovo špijunski centar nisu istinite", odmah će nam reći ruski direktor Viktor Guljevič.

Legenda, pa čak i više od toga, jer je reč o tezi koja drži vodu, a koja je detaljno opisana u knjizi "Niški incident", kaže da je Hladni rat, onaj kakvog se sećamo iz doba "Istoka" i "Zapada" započeo baš u Nišu. Autor knjige, niški istoričar Aleksandar Dinčić reći će nam ovako: "Svi smo svedoci da se unazad godinu, pa i više istorija ponavlja. Još 7. novembra 1944. godine ovde u Nišu dogodio se incident između SAD-a i tadašnjeg SSSR-a. Radilo se o sukobu vazduhoplovaca koji se odigrao iznad niškog kaznenog zavoda. Pre tog sukoba američki avioni bombardovali su sovjetsku kolonu vozila koja se kretala od Niša prema Aleksincu težeći da se probije ka Beogradu. U tom bombardovanju uništeno je mnogo sovjetskih vozila. Poginula su 34 sovjetska vojnika, među njima i general Genadij Kotov, komandant te jedinice, a ranjeno je oko 50 njih. Nakon toga sovjetski avioni su se podigli sa niškog aerodroma i započeli borbu sa američkim avionima. To je bio prvi zvanični sukob dve najveće sile koji je eskalirao u jedan istorijski period koji je poznat kao Hladni rat”.

Hladni rat kao takav je odavno prošlost, a na tlu Niša se promalja novi, u novim okolnostima, ali uz iste aktere – SAD i Rusija. Zapravo, on u neku ruku već traje unazad skoro četiri godine. 

Još 2012. godine u Nišu je zvanično otvoren Rusko-srpski humanitarni centar sa idejom da bude neka vrsta nadopune oronuloj civilnoj zaštiti, da pomaže bratskom narodu, da ga obučava za slučajeve poput poplava, požara i ostalih nepogoda. Još su sveže scene poplavljenog Obrenovca i drugih krajeva u kojima su učestvovali ruski spasioci. Često će spominjati i činjenicu da je njihova prva akcija bila još pre nego je sam Centar formiran, a to je bilo 1999. godine, baš tu, na teritoriji Niša. Tad su razminiravali teren nakon NATO bombardovanja. Zgodno zvuči, korisno. Idealno za postavljanje temelja. Čega? Može i novog Hladnog rata, ako baš želite. 

Niški incident
Dinčić u svojoj knjizi navodi kako je Hladi rat imao svoju uvertiru upravo u Nišu (FOTO: Lupiga.Com)

Još par pojašnjenja, prvo kako bi lakše sagledali kontekst. Skupština Srbije je, nakon niza prethodnih sporazuma sa NATO savezom, ratifikovala početkom 2016. godine Sporazum o saradnji sa NATO koji predviđa slobodu kretanja i imunitet svim pripadnicima NATO saveza. Srbija je, članica Partnerstva za mir, što je često bilo neka vrsta predsoblja za ulazak u NATO, Srbija je svoju vojsku ustrojila po pravilima NATO saveza, često održavaju zajedničke vojne vežbe, ali ... Srbija je proglasila tzv. neutralnost. Ne zbog neke promišljene politike, kako je to bio slučaj sa vojnoneutralnim zemljama, u vreme Hladnog rata, već više kako bi začepili usta onoj rusofilskoj strani, ili barem kako bi zadovoljili želje Moskve kojoj je ovaj deo Balkana, odnosno Srbija jedno od retkih utočišta. Utočišta u okruženju država pod okriljem NATO pakta. 

A 2014. godine, povodom one čuvene parade o kojoj smo pisali, najdražem gostu, Vladimiru Putinu rečeno je da će i ruski predstavnici u Srbiji, što se posebno odnosi na one u niškom Centru, dobiti isto tako diplomatski imunitet, kao što je to slučaj sa pripadnicima NATO struktura. U to vreme sporazum sa NATO je bio potpisan, ali ne i ratifikovan od strane parlamenta. Od tad do danas postoje sumnje u to koja je prava namera i namena Rusko-srpskog humanitarnog centra? Oni naklonjeniji NATO strani tvrde da je on samo paravan za ruske špijune, te da je reč o početku novog Hladnog rata, opet na teritoriji Niša. 

“Status ruskog centra u ovom trenutku je kao neko obnavljanje Hladnog rata preko Niša ponovo na tlu Evrope”, kaže nam novinar niških Južnih vesti, Milan Zirojević. To tvrdi, jer bi "u slučaju da ovaj Centar zaista postane vojna baza, to bila prva ruska vojna baza na teritoriji Evrope, još od Hladnog rata". 

A da li već jeste vojna i špijunska baza, kako to tvrde mnogi? Centar se često do sad spominjao kao mesto u kom su se obučavali čak i pripadnici raznoraznih klerofašističkih organizacija. Poslednji takav slučaj bio je onaj sa Srbskom časti, znamenitom družinom, zanimljive spoljašnosti koja se ukazala u Banjaluci tokom proslave 9. januara, što u Republici Srpskoj smatraju svojim Danom republike. 

Milan Zirojević
"U slučaju da ovaj Centar postane vojna baza, to bi bila prva ruska vojna baza na teritoriji Evrope, još od Hladnog rata" - Zirojević 

Obišli smo stoga i Centar ne bi li pronašli ikakav trag. Rusko-srpski, srpsko-ruski... Reći će nam u Centru da to pre svega zavisi od dva direktora, jedan Rus, a drugi Srbin koji se menjaju na dve godine, pa u zavisnosti od onoga koji je trenutno na, formalno, rukovodećem mestu tako se i onaj prefiks menja. Trenutno je to onda Rusko-srpski humanitarni centar, kao što velikim slovima, ipak na engleskom jeziku, piše na samoj zgradi u kojoj se Centar nalazi. 

I prvo što upada u oči je blizina niškog aerodroma koji se nalazi na svega nekoliko stotina metara od Centra, a to je opet dovoljno da kod mnogih dodatno raspiri teorije o špijunskom centru. Osim toga, hajde što možemo reći da je Niš zanimljiv iz već opisane istorijske perspektive, već je i sama lokacija grada takva da dodatno golica maštu ili sumnju. U blizini je Bugarska, nestabilna Makedonija koja se polako okreće NATO-u, Crna Gora, a tu je i Kosovo gde NATO ima svoje brojne trupe. Bolje mesto, ako je reč o geopolitičkim igrama, u kojima Rusija traži rupu, odnosno svoj prostor, od Niša nije postojalo što primećuje i Zirojević. 

"Sa druge strane tu je i američka vojna baza, Bondstil, na svega nekoliko stotina kilometara", dodaje on, i to sa razlogom: "Rusi danas kad žele da opravdaju svoj centar obično govore o deminiranju i podsećaju na bazu Bondstil koja se nalazi u Uroševcu”.

A za Bondstil tvrde da je najveća američka vojna baza sagrađena izvan SAD-a, odmah nakon Vijetnama. Ruska strana je često isticala želju da sama poseti Bondstil, ali za sada im ta želja nije ispunjena što se ne može reći da je bio slučaj sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom jer su oni rado primali i američke zvaničnike. 

Rado će vas povesti i u obilazak prostorija i obezbediti razgovor sa direktorom, Viktorom Guljevičem koji će sa osmehom odgovoriti na pitanja o ovom Centru kao o paravanu za vojno i špijunsko delovanje, ali i podsetiti, baš kako nam Zirojević i kaže, na Bondstil.

Bondsteel
Golema američka baza Bondstil (FOTO: Wikimedia)

"Mi nismo nikakva vojna struktura za razliku od Bondstila koji predstavlja takvu strukturu. O tome oni ćute i ne pričaju puno. Veoma su razdražljivi kad je postojanje i pomen našeg centra u pitanju. Verovatno je to zato jer dobro radimo svoj posao. Priče da je ovo špijunski centar nisu istinite. Oni koji to pričaju se trude da formiraju političku strukturu koja bi predstavljala širenje ruskog uticaja na Republiku Srbiju, a ono što mi radimo je pružanje humane pomoći ljudima i državi onda kad je ona zaista potrebna”, tvrdi Guljevič.

Dodaje da je priča o špijunskom centru i davanju diplomatskog imuniteta "neka vrsta medijskog rata koji se stalno vodi". 

"Smisao tog diplomatskog statusa ne odnosi se lično na pripadnike centra, kao što je recimo slučaj za američke vojnike. Srbija je konkretno za njih potpisala taj status, a oni se, u svim zemljama u kojima je potpisan status, raskalašeno ponašaju. Policija ne može da ih kazni za počinjeni prekršaj, bio on saobraćajni ili neke druge prirode. Ne može da im se sudi u toj državi. Status o kom pričamo u centru nema takav značaj. On je tehničke prirode, odnosno on omogućava sve pogodnosti u vanrednim situacijama. To se odnosi na slobodan prolazak za spasioce na određenu teritoriju, takođe na slobodnu isporuku opreme koja može stići, ali i na poreske olakšice, smanjenje, odnosno nepostojanje poreskih troškova tokom dopremanja robe. Tu nisu u pitanju privilegije kako uporno pokušavaju da istaknu već bi to samo pojednostavilo delovanje u vanrednim situacijama”, kaže direktor Rusko-srpskog humanitarnog centra.

Viktor Guljevič
"Priče da je ovo špijunski centar nisu istinite" - Guljevič (FOTO: Lupiga.Com)

Za razliku od Guljeviča Zirojević to ipak sagledava na drugačiji način.

“U pitanju je diplomatski status centra koji podrazumeva eksteritorijalnost i koji podrazumeva imunitet, ne samo za osoblje nego za prostorije centra, za imovinu centra, ali najsporniji jeste status odnosno tranzit robe. Sva roba koja bi dolazila, koju bi Rusi dovozili i odvozili iz Niša ne bi se podvrgla kontroli vlasti. Odnosno, neki kažu da bi Rusi to predstavili kao humanitarnu robu pa srpske vlasti takvu robu ne bi mogle da odbiju da puste", objašnjava novinar Južnih vesti.

Kao jedno od rešenja spominjalo se da diplomatski status dobije osoblje, ali ne i roba, međutim, po onome što smo čuli od Guljeviča njima je akcenat ipak na robi, a ne na osoblju

I sad šta? U procepu između već potpisanog i realnog, a to je saradnja sa NATO paktom, pa čak i podvijanje repa i prihvatanje pravila igre koje NATO propisuje i simpatija prema Rusiji, moglo bi se desiti da Srbija postane pravi poligon za odmeravanje snaga iza kojih se krije ništa drugo nego maksimalno izrabljivanje kapaciteta, bilo prirodnih, bilo ljudskih. Jer, vratimo li se Hladnom ratu on će stati onog trenutka kad ti kapaciteti budu maksimalno iskorišteni i tu ni jedna od dve strane ne može biti, niti jeste pozitivna. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lupiga.Com

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. PROFESORSKI MEMENTO: Neprikladno vrijeme

    04.12.2018.

    Razrednik Divljak

    PROFESORSKI MEMENTO: Neprikladno vrijeme

  2. PRŽENJE MOZGA: Vojvodina - poslovni potez koji Beogradu donosi profit čitavo stoleće

    27.11.2018.

    Dinko Gruhonjić

    PRŽENJE MOZGA: Vojvodina - poslovni potez koji Beogradu donosi profit čitavo stoleće

  3. PROFESORSKI MEMENTO: Jedan od onih dana

    31.10.2018.

    Razrednik Divljak

    PROFESORSKI MEMENTO: Jedan od onih dana

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije