Petak, jutarnji sati, službenik na pultu novozagrebačke policijske postaje mirno fjači. Nada se da bi ovaj kraj radnog tjedna moga proći mirno, bez pretjeranih uzbuđenja.

U stanicu ulazi 18-godišnji mladić, koji prijavljuje krađu mobitela. Naš službenik sa onom sjetom u očima uzima iskaz.
-Koliko ih je bilo?
-Dvojica.
-Gdje?
-Tramvajska stanica.
-Kako?
-Fizičkom snagom.
-Kad?
-Početkom srpnja.

E, tu prestaje ono šta se zna. Policija ne smi kazat ime tog mladića, inače bi ga bilo zgodno pitat zašto nije prije prijavio razbojništvo. Jel bio odsutan? Jel zaboravio? Jel jednostavno munjen? Il mu triba pokriće za mobitel šta je izgubio? Svakako bi htija upoznat tog tipa, pa ako ga znate, javite mi...

A onda oko 10 navečer... Ludilo. Policija zaprima dojavu o oružanoj pljački benzinske u Držićevoj ulici. Lupež upa s puškom. Naši dragi panduri dolaze u jakim snagama i pitaju INA-novce šta je maka ovaj lupež. A oni odgovaraju - tekućinu za čišćenje ekrana i toaletni papir. Da, tariguz.

Šta se desilo? Ovi INA-novci su zatvarali benzinsku, upa je lupež s puškom, skonta je crnu platnenu vrećicu kod jednog radnika i mislija je da je su to šoldi od utrška. I zajeba se svitski. Ma šta svitski, svemirski.

Tako on riskira višegodišnji odmor u Lepoglavi zbog tariguza. Ukupna matrijalna šteta je oko 100 kuna, skupa s vrećicom. A možda je čoviku jednostavno bila sila, i hitno mu je triba tariguz.