„Ova mladost će to da završi“
Iz Beograda piše Dejan Kožul
Najveća čast u Srbiji poslednjih je nedjelja biti studentom. U blokadi, dodaćemo, ako je tako nešto uopšte i potrebno. Tri je meseca skoro prošlo od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 15 ljudi, kao i dva meseca od početka blokada, a one se i dalje samo šire i poput domina postepeno ruše sistem zasnovan na korupciji i kriminalu.
To se posebno vidi na blokadama i protestima van samih fakulteta, kao što je to bio nedavni „generalni štrajk“ na koji su pozvali pre svega nastavno osoblje, kako fakulteta, tako i srednjih i osnovnih škola. Videlo se to dobro i na 24-časovnoj blokadi Autokomande, jedne od najvažnijih saobraćajnica u Beogradu koja spaja centar grada sa autoputem, hoćeš za Zagreb ili Sofiju, Skopje, Solun ...
Pred početak blokade Autokomande studenti su najavili da je ovo samo korak ka radikalizaciji protesta (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Za istok ili zapad se moglo ipak putovati, jer autoput nije bio blokiran, a da li će nekad biti? Moguće, jer očigledno ni potpunog urušavanja domina neće biti bez potpune blokade, a toga su svesni i studenti koji su pred početak blokade Autokomande i rekli da je ovo samo korak ka radikalizaciji protesta. Osim ako zahtevi u potpunosti ne budu ispunjeni. A oni su, ukratko, usmereni ka pravdi za žrtve i njihove porodice, ako je tako nešto uopšte moguće nakon izgubljenih života, pa je onda bolje reći da su usmereni ka krivičnoj i političkoj odgovornosti, ili bolje reći robiji za odgovorne. A za to je potrebno da Tužilaštvo radi svoj posao. Već dva meseca se ponavljaju osnovna četiri zahteva, te ih znaju, što kažu, i ptice na grani. Dan nakon blokade Autokomande i noći u kojoj su „lojalisti“ u Novom Sadu prebili studente bejzbol palicama, poslavši jednu studenticu u bolnicu s teškim ozledama, predsednik Vlade Miloš Vučević podneo je ostavku. A kako je bilo na Autokomandi?
Ono što karakteriše blokade jeste dovitljivost studenata u izradi transparenata i poruka. Tako na jednom od njih stoji „Studentski zahtevi za neupućene“, kao novo izdanje popularnog serijala knjiga za neupućene.
Studentski zahtevi za neupućene ili u hrvatskoj varijanti - Studentski zahtjevi za neznalice (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Pitam Ognjena koji stoji pored ima li iko više ko ne zna koji su zahtevi. Odgovara da nema, ali da je očigledno potrebno ponavljati ih.
U samoj blokadi nalećem na Suzanu, javnosti u Srbiji poznatoj kao velikoj protivnici režima Aleksandra Vučića. Suzana je inače inženjerka rudarstva u Kolubari, gde posluje termoelektrana „Nikola Tesla“. Privukla mi je pažnju svojim radnim odelom i logom Elektroprivrede Srbije (EPS) na njemu. Naime, deo radnika EPS-a nedavno je održao protest dajući tako podršku studentima.
Suzana je imala proročanstvo (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
„Mi podržavamo, ne samo studente nego odbranu Ustava, zakonitosti“, kaže ona dok se masa sliva na Autokomandu.
„Jedan čovek je sebi dao za pravo da uzurpira kompletnu vlast u zemlji, a ovo je naša vlast, naš monarh, naš kralj, predsednik“, govori podižući malu, plavu knjigu na kojoj piše „Ustav Republike Srbije“.
Kaže da samo treba da se primenjuje Ustav, a to bi onda značilo povlačenje Aleksandra Vučića u njegova ustavna ovlašćenja, to bi podrazumevalo, navodi dalje, ostavku vlade, odnosno predsednika Miloša Vučevića, za koga tvrdi da je odgovoran za pad nadstrešnice jer je bio gradonačelnik Novog Sada u momentu kad su izvođeni radovi na Železničkoj stanici. I tačno je predvidela ono što će da se dogodi dan posle.
"Vučko, Vučko, bubo lenja, šta će reći pokolenja" (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
„U okvirima Ustava se ponašajmo i biće sve u redu. Nećemo da se mlatimo po ulicama, hoćemo samo primenu zakona“, napominje ona.
Ovoga puta blokadi studenata pridružili su se i poljoprivrednici, odnosno traktoristi. Oni nisu preterano raspoloženi za priču sa novinarima. Osim ako ne nosite N1 oznake. Nepoverljivi su, a možda je i bolje tako. Teško da se o demokratskim kapacitetima omladine, ali i društva može pričati sa ljudima koji nose majice sa četničkim obeležjima. Ostavili smo ih da kuvaju kotliće. Bar još neke koristi od njih da bude.
Kotlić na Autokomandi (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Danima pred najavu blokade Autokomande pozivani su građani da pomognu svojim donacijama u vidu prehrane i napitaka. Tačno na sredini blokade zatičemo grupu koja stoji iza bifea „Blokada“. Plaćanje osmehom, piše. Baš u tom trenutku dolazi žena sa nekoliko kesa toplih kiflica i raspoređuje ih ravnomerno.
Andrea, koji sa još tri devojke dežura ispred „bifea“ navodi da građani dostavljaju kiflice, slatkiše, slaniše, a da će oni tokom dana kuvati kafu i čajeve. Organizovali su se u smenama da pokriju 24 sata.
Bife "Blokada" - plaća se osmehom (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
„Mi smo tu od osam. Popodne dolazi druga ekipa koja će biti do ponoći, pa sledeća u šest ujutru. Nismo svi studenti. Ima nas i radnog naroda jer solidarnost je jako bitna ovih dana“, ističe Andrea.
Ključni je to pojam od samog početka. Solidarnost. Solidarnost sa žrtvama, sa porodicama, sa povređenima na brojnim blokadama nakon što su autima probali da ih probiju, sa psom Donom koju je na blokadi u Novom Sadu pregazilo vozilo hitne pomoći, u tom trenutku bez rotacije.
Svi psi idu u raj (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
„All dog goes to heaven“, stoji na jednom transparentu, kao podsetnik na naziv iz kultnog crtanog filma. Pasa je prepuna Autokomanda. Pasa, kao i dece i razigranih mladih ljudi sa raznobojnim i raznoraznim transparentima, a na velikom broju dominira „Ćaci“.
Za one koji ne znaju, „Ćaci“ je imaginaran, a možda i nije imaginaran lik, jer Ćaci je svuda oko nas. Naime, na dan generalnog štrajka ispred jedne osnovne škole na zidu neki protivnik blokada i protesta je ćirilicom ispisao grafit „Ћаци у школy“. Da se vratimo onom serijalu “za neupućene”, razlika između ćiriličnog ć i đ je minimalna (ђаци), pa je tako Ćaci verovatno hteo da napiše da đaci idu u škole, umesto na blokade, ali nije baš uspeo da pogodi kako se to piše.
"Đao Ćaci" (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
I sad se Ćaci svuda traži. Kažu da je ovih dana viđen i negde u Hrvatskoj, gde je ostavio trag na zidu napisan auto-lakom. Pisalo je „Hrvaska“.
Dok traje potraga za Ćacijem reda ipak mora biti. Redari opet obavljaju sjajan posao, upozoravajući nepreglednu masu ljudi da se ne kreće po šinama jer su one ostavljene za prolazak vozila hitne pomoći, pošto je i Klinički bolnički centar u blizini.
"Pomozite Dori da nađe Ćacija" (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Dok ostavljamo žamor omladine iza, na izlasku zatičemo dve starije gospođe. Zadovoljne su viđenim. Pitam ih da li su očekivale od tih mladih ljudi, koji često trpe kritike starijih, da će biti ovako organizovani i da će uopšte pokrenuti ovo uspavano društvo?
Obe vrte glavom i govore da nisu. Jedna od njih, Mirjana se zove, kaže da je očekivala da se trgnu nakon masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ali da se to nije desilo. Dodaje da je ovo što sad vidi ipak prevazišlo i njena očekivanja.
„Oni su toliko fantastično organizovani da ja nemam reči. To je jedna mladost fantastična i oni će da isteraju ovo, da jednog dana budemo normalno društvo“, nada se Mirjana.
"Ruke su vam krvave" (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Njena drugarica Ljiljana kaže da je bila bolesna deset dana i da je morala izaći da se pridruži omladini i svoj mali doprinos da njihovoj borbi jer je ubeđena da „svaki šrafčić pokreće mašinu“.
„Savršeno je ovo. Ohrabrujuće je i budi nadu. Molimo se za mir za sve nas i vas i da budemo jedna normalna zemlja“, kaže ona.
Mirjana na to dobacuje pitanje: „Da li je normalno da više od 30 godina mi ne možemo da uspostavimo normalne odnose sa našim bivšim republikama?
Mirjane se nada da će mladost ovo da završi (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
Pa smesta daje spreman odgovor.
„Mi stalno imamo svuda loš odabir što se vlasti tiče, kao da je neko isprao mozak ljudima. Dajte ljudi da krenemo normalno i ja se nadam da će ova mladost to da završi“, optimistično će ona.
Odbojka na autokomandi (FOTO: Lupiga.Com/Dejan Kožul)
A mladost na Autokomandi igra šah, odbojku, košarku. Razigrana kao što mladost treba i da bude. Ali i ozbiljna. Do ispunjenja zahteva, a izgleda će morati tako biti i dalje jer rupe će po odlasku vlasti Aleksandra Vučića biti ogromne, ali to je sad već deo neke druge priče.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Lupiga.Com/Dejan Kožul
Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.
@Verena odakle vam ta informacija da je na celu Srbije diktator? Prema US Department-u oni ne podrzavaju promjenu vlasti bez izbora, dakle anarhijom. Ponovo mrznja u vasim komentarima, jer ni jedan EU celnik nije naveo da je Vucic diktator! Inace mi se uopce ne svidja njegov prepotentni nacin komunikacije, ali trenutacno je Srbija takva kakva je. Vlast je ponudila izbore za predsjednika i parlament, ali niko nece da ide na nove izbore. Na zadnjim izborima su komisije iz EU-a za nadgledanje izbora podnjele izvjesce da nije bilo vecih problema. Nije mi jasno zasto ste napali na Srbiju, ako je zbog Kosova recite otvoreno, ali ovako sve uvijeno u neku foliju malo je providno. Toliko providno koliko je plasticna folija providna. Bili su izbori i recite mi sto je alterntiva tim rezultatima izbora? Anarhija? Stojim iza svake rijeci koje je US Department izdao glede protesta u Srbiji.