„Koliko nas je samo odrastalo uz Branka Kockicu, Acu Poštara, 'Metlu bez drške', 'Muzički tobogan'… Prođe djetinjstvo, ali ostanu ta sjećanja na one koji su nas naučili mnogim lijepim stvarima. Mi, djeca osamdesetih, i danas živimo po tim 'pravilima'“, objašnjava novinarka Žana Gauk za Lola magazin. S obzirom da ju je životni put odveo u novinarstvo sve spomenute je, kaže, upoznala i nitko ju nije razočarao, osim jednog, prije nekoliko dana.

To se razočarenje odigralo tijekom XV. Međunarodnog festivala pozorišta za djecu, održanog u Banjaluci, gdje je među ostalim stigao i Branislav Milićević, poznatiji kao Branko Kockica, sa svojim kazalištem „Puž“. Tim je povodom novinarka s njim dogovorila intervju, baš kao i jedna njena kolegica iz druge redakcije. Neko su vrijeme novinarke u zakazanom terminu čekale da se Branko Kockica pojavi, a kada se pojavio obratio se drugoj novinarki sa „da čujem pitanja“. Dok mu je kolegica Žane Gauk čitala pitanja „kao dijete u klupi ispred učitelja“, Kockica se počeo nervozno češati po glavi, a kad je došao do pitanja „Je li danas teže zasmijati djecu s obzirom na to da im je dostupno mnogo medija?“, po svjedočanstvu novinarke počeo je urlati.

BRANKO KOCKICA: Bavljenje decom je poseban dar i na deci ne sme da bude profita

IZLET U DJETINSTVO: Spontana kritika današnjeg društva preko Kockicinog "Zakleo se bumbar"

„Kakva su to glupa pitanja? To je glupo. Kako ja mogu da kažem da li je lakše ili teže. Vi umišljate da sam ja pedagog. Ja sam samo glumac. Ja nikoga nisam nasmejavao ni učio. Imao sam tekst pred sobom i to sam čitao. Nikoga nisam vaspitavao. Šta da ti na to odgovorim, u pič… materinu“, citira Gauk Branka Kockicu, koji nije stao na ovome nego je nakon profesionalne reakcije novinarke koja je nastavila govoriti o obrazovnom programu nekada i sada, krenuo dalje.

 „Branko… Kockica… Naš Branko… Onaj što nas je učio da se dijelimo samo na dobre i loše, kako da se ponašamo i da prema svima budemo uljudni…“ (SCREENSHOT: YouTube/lolamagazin.com

„Kockica i dalje, preobražen u neki gadan lik, drsko odgovara: 'Ne znam, neću da odgovorim. Morao bih da napadnem vlast, a ja sam Vladin službenik. Eto, neka ti odgovor bude da ne znam. Odgovori ti meni. Šta bi mi odgovorila na tu glupost? Zaista nemam vremena. Mene je dolazak na ovaj festival unakazio'. Okreće se prema meni i kaže: 'Pošalji pitanja na mail. Ne znam kada ću odgovoriti. Mene jedan ‘Nedeljnik'… Je l’ znaš šta je ‘Nedeljnik’? Oni me dve godine čekaju za intervju. Ali, tebi ću da odgovorim jer si iz Republike Srpske, a ja imam poseban osećaj prema Srbima'. I nestade. Negdje na sceni“, piše razočarana novinarka i dodaje „Branko… Kockica… Naš Branko… Onaj što nas je učio da se dijelimo samo na dobre i loše, kako da se ponašamo i da prema svima budemo uljudni…“.

Uz zaključak kako ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori, što je Kockica i dokazao, Gauk završava tekst sljedećom porukom – „Pitanja za njega više nemam. Samo poruku da smo ga voljeli svi. Cijeli Balkan. Sva djeca osamdesetih. Potonuo je… Mornar koji je plovio morima mašte, kralj koji je vladao beskrajnim kraljevstvom, učitelj i vaspitač… Potonuo je. Junak mog djetinjstva postao je tragični lik.“

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: lolamagain.com