Beogradski studenti peticijom protiv odlaska Vučića i Nikolića u Srebrenicu
Nekoliko nedelja uoči obeležavanja dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici, dok se još čeka odluka o tome hoće li premijer Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji u Potočarima, grupa od 400 studenata iz Srbije i dela Bosne i Hercegovine peticijom je zatražila od najviših srpskih državnih zvaničnika da ne idu u Potočare 11. jula, jer bi se time, kako kažu, srpski narod proglasio krivim za "navodni genocid".
U otvorenom pismu kojeg su inicirale grupe studenata tri beogradska fakulteta - Fakulteta političkih nauka, Bogoslovskog i Pravnog - navodi se da bi odlazak predsednika i premijera Srbije u Potočare imao "dalekosežne posledice po srpski narod". Sledi nabrajanje:
"...Implicitno priznavanje navodnog genocida; svrstavanje srpskih žrtava Srebenice na niži rang vrednosti; davanje opravdanja britanskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti i proglašavanje srpskog naroda genocidnim; učestvovanje u direktnom udaru na Republiku Srpsku sa krajnjim ciljem da se ukine kao tvorevina nastala na navodnom genocidu."
Među inicijatorima ovog teksta peticije je Tamara Gajić, studentkinja Bogoslovskog fakulteta. Ona kaže da iza inicijative ne stoji nijedna organizacija i objašnjava zašto smatra da predsedniku i premijeru Srbije nije mesto na stratištu Bošnjaka ubijenih 1995. godine.
"Problem je to što su oni predstavnici jednog naroda i predstavnici jedne države i što će oni na taj način predstaviti da smo svi takvog mišljenja, a ovde ima dosta ljudi - studenata, ali i starijih ljudi koji se ne slažu sa tim, zato što će se srpski narod okarakterisati kao genocidni", navodi Gajić.
RSE: Ipak, Međunarodni sud pravde je pre nekoliko godina potvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, da Srbija nije odgovorna za taj zločn, iako nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči.
Gajić: Da, ali se u nacrtu rezolucije o Srebrenici, koja treba da se donese sad u Savetu bezbednosti, 33 puta, zapravo 35 puta, pominje reč "genocid", a samo tri puta "pomirenje". Samim tim, ako se usvoji Rezolucija, srpski narod je okarakterisan kao genocidni, hteli mi to da priznamo ili ne.
Priznanje i suočenje s onim što se leta ’95. dogodilo u podrinjskoj varošici, nakon što je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu, još uvek je nešto o čemu se u javnom prostoru Srbije nerado govori.
Svako ulično okupljanje Žena u crnom koje godinama podsećaju na ulogu Srbije u srebreničkom genocidu, obezbeđuje kordon policije, dok se u školskim udžbenicima ovaj zločin pominje uglavnom usput, umetnut između dve zagrade.
Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, ne krije da je zgrožena tekstom peticije, ali podseća da je većina njenih potpisnika rođena u vreme kada se genocid u Srebrenici dogodio. Ona naglašava da su za njihove stavove najodgovorniji predstavnici vlasti nakon Petog oktobra.
Ekipa Radija Slobodne Evrope razgovarala je u centru Beograda sa studentima o peticiji koju su inicirale njihove kolege. Pitali su ih da li bi potpisali to pismo i koliko znaju o Srebrenici. Njihove stavove možete poslušati na ovom linku.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Tarik Samarah