WESTERN
Kino
REDATELJ: VALESKA GRISEBACH

Motovunskom pobjedniku fali „ono nešto“, i na intelektualnom i na emotivnom nivou

ocjena: Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena | godina: 2017. | trajanje: 119 minuta
uloge: Meinhard Neuman, Reinhardt Wetrek, Sulejman Alilov Letifov, Kevin Bašev, Viara Borisova, Veneta Fragnova
žanr: drama
scenario: Valeska Grisebach
redatelj: Valeska Grisebach
ritn by: Marko Stojiljković | 07.08.2017.
WESTERN: Motovunskom pobjedniku fali „ono nešto“, i na intelektualnom i na emotivnom nivou
WESTERN: Motovunskom pobjedniku fali „ono nešto“, i na intelektualnom i na emotivnom nivou
Meinhard i njegovi kompanjoni predvođeni sirovinom Vincentom su tim nemačkih građevinskih radnika na zadatku konstrukcije hidroelektrane u Nigdezemskoj na bugarsko-grčkoj granici. Prvo što će uraditi je podizanje svog kampa na planini i ponosito isticanje nemačke zastave. To će, kao i neumesni flert sa lokalnim ženama, razjariti lokalno stanovništvo, ionako nepoverljivo prema strancima, naročito Nemcima zbog zajedničke istorije tokom Drugog svetskog rata. Problemi u komunikaciji nisu samo stvar jezičke barijere koja se da prevladati, bilo gestikulacijom, bilo činjenicom da poneko u selu govori nemački jezik usled gastarbajterskog ili studentskog iskustva. Stvar je stava koji mora biti promenjen. Obe strane u onoj drugoj moraju videti ljude, a ne divljake, seljake i glupake, odnosno strane zavojevače i kapitalističke koloniste.

Valeska Grisebach jedno je od zanimljivijih autorskih imena takozvane berlinske škole koja nam je dala autore poput Christiana Petzolda. Iako je taj termin više od svega okvirni, a svaki autor se odlikuje sebi svojstvenom poetikom, Grisebach, čini se, odstupa više od ostalih. Zapravo retko snima (od njenog prethodnog filma, internacionalnog proboja sa „Sehnsucht“ prošlo je 11 godina), insistira na neprofesionalnoj glumačkoj postavi, umesto scenarija koristi okvirne smernice i igrivo spaja stilove poput verizma, neo-realizma i dokumentarizma u nešto sasvim novo, pronicljivo i poetično. 

Njen najnoviji film „Western“ premijerno je prikazan u Cannesu u Un certain regard programu, a u Motovunu je odneo i glavnu nagradu Zlatni Propeler i nagradu kritike FIPRESCI. Iako naslovom asocira na određeni žanr, mitologiju i arhetipe, to je samo delimično tačno i to u namerno ubačenim detaljima, poput vrućine, vizuala nedirnute prirode, mužjaštva (kaubojštine), pa i činjenice da glavni lik Meinhard (Neumann) ulazi u “domorodačko” selo na konju. Drugi kontekst naslova, onaj geopolitički koji Evropu deli na bogati Zapad i slabije razvijeni Istok, tu je od većeg značaja jer se „Western“ zapravo bavi odnosom između dve Evrope, kulturnim razlikama, (ne)mogućnostima dijaloga usled jezičke barijere, nepoverenja i viška istorije. 

Meinhard i njegovi kompanjoni predvođeni sirovinom Vincentom (Wetrek) su tim nemačkih građevinskih radnika na zadatku konstrukcije hidroelektrane u Nigdezemskoj na bugarsko-grčkoj granici. Prvo što će uraditi je podizanje svog kampa na planini i ponosito isticanje nemačke zastave. To će, kao i neumesni flert sa lokalnim ženama, razjariti lokalno stanovništvo, ionako nepoverljivo prema strancima, naročito Nemcima zbog zajedničke istorije tokom Drugog svetskog rata. Meinhard se od ostatka klike razlikuje po svojoj ćutljivosti, misterioznoj prošlosti (kaže da je bio u Legiji Stranaca, da se borio u Iraku i Africi, kao i da mu je brat poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima, pretpostavljamo kriminalnim) i po tome što ima vrlo malo interesa za testosteronsko divljanje kojem su skloni njegove kolege, što će ga dovesti u selo i u kontakt sa lokalnim stanovništvom. 

Western
"Western" se bavi odnosom između dve Evrope (FOTO: Western)

Inicijalno nepoverenje biće prevaziđeno kada se upozna i sprijatelji sa lokalnim uglednikom Adrianom (Alilov Lefitov), počne da posećuje lokalne događaje i da preko Adriana i njegovog društva pokuša da uredi da stvari na poslu idu lakše. To će Meinharda, međutim, dovesti u nove i nove sukobe sa lokalnim stanovništvom, ovog puta obojenih kako ksenofobijom sa obe strane među kojima balansira, tako i čisto lokalnim razmiricama. 

Zašto je to tako? Eh... Problemi u komunikaciji nisu samo stvar jezičke barijere koja se da prevladati, bilo gestikulacijom, bilo činjenicom da poneko u selu govori nemački jezik usled gastarbajterskog ili studentskog iskustva. Stvar je stava koji mora biti promenjen. Obe strane u onoj drugoj moraju videti ljude, a ne divljake, seljake i glupake, odnosno strane zavojevače i kapitalističke koloniste. Istina, “kaubojština” sa jedne strane i “indijanština” sa druge su maske koje treba odbaciti radi miroljubive koegzistencije i opšteg dobra. Međutim, do toga je teško doći. 

„Western“ je film koji u neku ruku prati tematiku prošlogodišnje nemačke filmsko-festivalske senzacije „Toni Erdmann“ redateljice Maren Ade, na kojem je Valeska Grisebach radila kao konsultantica za scenario, dok je u „Westernu“ Maren Ade potpisana među producentima. Oba filma se bave nemačkim korporativnim prisustvom u istočnoevropskim zemljama („Toni Erdmann“ je smešten u Rumuniju), te neokolonijalizmom koji to prati. Razlika je, međutim, u miljeu („Western“ se bavi sukobom radnika bez puno moći odlučivanja sa lokalnim ruralnim stanovništvom koje se takođe za malo toga pita, dok je „Toni Erdmann“ smešten u okruženje visokog biznisa), kao i u tonu („Western“ je ozbiljna drama koja oponaša stvarni život, dok je „Toni Erdmann“ satira niskog intenziteta koja profitira na apsurdu i začudnosti). 

Razlika je osetna i što se tiče zaokruženosti i konvergentnosti. Ma koliko se činilo da se radnja vuče i meandrira, „Toni Erdmann“ je film koji od početka do kraja razvija svojih par tema: kapitalizam kao društvo pritiska, korporativni kolonijalizam kao jedan od oblika, apsurdne prakse u korporativnoj kulturi i odnos oca i kćeri iz prizme njihove opuštenosti, odnosno zategnutosti. U „Westernu“ se radnja zapravo vuče i meandrira i sačinjena je događaja niskog intenziteta, što sve simulira život. Jasno, nismo ni mogli očekivati tok radnje po sistemu upoznavanje-sukob-razrešenje od festivalskog art-filma, ali „Western“ zaista ne otkriva ništa novo i ne konvergira ničemu, pa se čini gotovo arbitrarnim: mogao je biti kratki film od desetak minuta i jednako tako dokumentarna televizijska serija od desetak epizoda. 

Naravno, užitak je gledati pojedine scene, pejzaže, nastupe neprofesionalnih glumaca i vrlo fokusiran rad s njima od strane Valeske Grisebach koja zaista zna šta radi kada je u pitanju režija u užem smislu, ali „Westernu“ fali "ono nešto", i na intelektualnom i na emotivnom nivou.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Western

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. BURE BARUTA: Kako se naš šapat proširio kroz prozor

    16.11.2017.

    Ahmed Burić

    BURE BARUTA: Kako se naš šapat proširio kroz prozor

  2. DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Može li se knjiga "vratiti u modu"

    11.11.2017.

    Tatjana Gromača

    DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Može li se knjiga "vratiti u modu"

  3. PRŽENJE MOZGA: O popovima i spolovilima

    06.11.2017.

    Dinko Gruhonjić

    PRŽENJE MOZGA: O popovima i spolovilima

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije