UDBA nam je (još) sudba
Zapravo, stvar i nije tako strašna: dovoljno je posjetiti stranice www.udba.net i dobit ćete odgovor. Slovenski častni konzul u Novom Zelandu, Dušan Lajovic, inače pripadnik opozicije, na tom je webu objavio arhiv UDBA-e, sa podacima o pretežno slovenskim građanima. Prilično opširan sadržaj nam pokazuje tko je sve radio za UDBA-u, tko je samo cinkao i tko je bio objekt praćenja sa strane iste organizacije.
Nekoliko sastanaka Vlade i slovenskih parlamentaraca je rezultiralo naredbom svim slovenskim providerima, da onemoguće Slovencima dostup do tih stranica, a ovi su to efikasno izveli. Službeno obrazloženje: štitimo tajnost osobnih podataka, neslužbeno: ne daj Bože da ljudi vide koliko smo pokvareni. Normalno, zaključujem da najintrigantniji materijal nije objavljen, jer je na taj način autor projekta sačuvavši najbitnije, osigurao sebi zaštitu od neželjenih posjeta.
Anketa provedena na 15.000 stanovnika je pokazala zanimljiv rezultat: 81 % anketiranih je za objavu tih podataka, a samo 19 % nije. Dakle, čini se samo onoliko koliko otpada na one koji drže vlast ili su sa njima vezani poslovno ili rodbinski.
Upozoren od strane novinara, da bi taj potez mogao dovesti do oduzimanja naziva "časni konzul", Dušan Lajovic, bogat poslovan čovjek, kratko je odgovorio: "Ako su doma takvi magarci i idioti, neka to naprave".
Spisak je dopunjen. Neki penzionirani UDBINI elementi su stavili Čiru na obnovljen spisak. A Ameri kao 57 najtraženiju osobu u Iraku.
Vod za streljanje je spreman.