Hopkins je u svojoj 83. godini postao najstariji dobitnik Oscara za glumu, za ovu ulogu je dobio svog drugog Oscara (prvog je zaslužio pre 30 godina, kada je nagrađen za ulogu Hannibala Lectera u filmu „The Silence of the Lambs“ iz 1991. godine). „The Father“ je bio nominovan za ukupno šest Oscara (najbolji film, produkcijski dizajn, montaža, adaptirani scenario, glavni glumac i sporedna glumica), a na kraju je osvojio dva – drugi je za scenario.

Film je to bez ijednog natprirodnog elementa, ali ipak drama strašnija od mnogih horora. Prvi put srećemo Anthonyja dok sedi u svom otmenom londonskom stanu i sluša klasičnu muziku. Ima 80 godina, nestašan je i želi da živi sam (uveren da je i dalje sposoban za samostalan život) i odbija sve negovatelje koje mu šalje njegova ćerka Anne (Colman). On, naravno, nije svestan svoje bolesti i misli da je potpuno priseban, čak je i svadljiv prema onima koji ga navodno prave ludim. To je ozbiljna konfuzija, ne samo u glavi glavnog protagoniste, već i u našoj, tim više što se menjaju i glumci koji igraju likove oko njega. 

Pratimo kako njegovo stanje utiče na Anne, koja dolazi u situaciju da tuguje zbog gubitka oca, mada je on još uvek živ. Iako se skoro cela radnja filma odvija u stanu u kojem Anthony živi, on je stalno izgubljen. Ne može da se seti gde je ostavio stvari, oterao je negovateljicu koju je optužio za krađu, počinje da sumnja u namere svojih bližnjih ... Scenario ne pokušava da ulepša njegovo stanje, štaviše, daje nam brutalnu sliku ove bolesti.

Ova potresna drama briljantno funkcioniše zahvaljujući sjajnim glumačkim performansama. Anthony Hopkins je apsolutno maestralan, velški veteran daje jednu od najboljih izvedbi u svojoj karijeri, ako ne i najbolju. On na nestvarno ubedljiv način prikazuje zbunjenog, uplašenog, ponekad šarmantnog i ljutog čoveka. Iako je „The Father“ skoro Hopkinsov one-man show, u ulozi njegove ćerke Anne odlično mu parira vrsna britanska glumica Olivia Colman.

Zeller je napravio zastrašujući film o ovoj bolesti i treba mu apsolutno čestitati na tome: tako jasno dezorijentisati gledaoca i prebaciti ga unutar misaonog toka dementne osobe je ogromno postignuće. Ovakav film, naravno, nije lako preporučiti, ali s obzirom na to da Hopkins briljira i da je Zeller snimio vrhunski film, možda bi ipak svako trebao da pogleda ovu izuzetno kvalitetnu i tešku dramu. „The Father“ je jedan od onih filmova koji nudi brojna iznenađenja i u kojem nam je u početku malo toga jasno, no u kojem sve na kraju ipak seda na svoje mesto.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: The Father